Video igrice danas su sve zastupljenije i popularnije, a svake godine i na tržištu ih ima sve više i više. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da, birajući svog junaka u igrici, dosta govorimo i o sebi.

Naime, verovatno je svima poznato da svako od nas poseduje neke svoje lične aspiracije i ciljeve koje bi voleo jednog dana da postigne. Ono što možda i nije poznato jeste da likovi iz video igrica koje igramo mogu da nam pomognu u tome. Ili bar učine da poverujemo da je tako.

Psiholozi imaju par teorija koje povezuju lične afinitete u smislu onoga što bismo voleli da postignemo ili budemo sa likom koji kreiramo. Video igrice pružaju neograničen broj mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti po pitanju likova a da toga često nismo ni potpuno svesni.

Ono što je posebno interesantno je da najčešće kreiramo likove i dodeljujemo osobine koje nama „fale“- ono što bismo voleli da budemo ili nas pokreće. Ideja je da mi kroz uspeh tih likova i prepreke koje oni prelaze i mi na neki način ostvarujemo svoje ciljeve. Naravno, toga nismo svesni i to radimo potpuno intuitivno, ali je činjenica da video igrice izazivaju poseban vid uživanja u onima koji ih igraju.

Konkretnog objašnjenja za ovaj fenomen nema, ali ono što se za sada zna je da nam analiza likova koji treba da predstavljaju nas u video igrici može nekako pomoći da shvatimo na koji način funkcionišemo po pitanju razmišljanja o svojim ciljevima ali i estetskim preferencijama.

Iako je tema nedovoljno istražena i ne može se ništa sa sigurnošću tvrditi, ovaj pristup video igricama bio bi sasvim nov i njegovo proučavanje bi donelo mnogo koristi psihologiji kao nauci ali i ljudima u svakodnevnom životu. Svakog dana iznova upoznajemo ljude oko sebe ali i nas same, te ovo ostaje i dalje otvorena tema.

Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.