Vertikalno vrtlarstvo je trend koji je zaživeo u 21. veku. Zbog lepote se ovakvi živi zidovi postavljaju na mnogim institucijama, kao i aerodromima. Sistem biljaka postavljen vertikalno može biti koristan iz mnogo razloga, što praktičnih, što estetskih, a otac mu je Stenli Hart Vajt i osmislio ga je davne 1938. godine.

green-wall

Zeleni zid muzeja Quai Branly u Parizu

Živi zidovi imaju jednostavnu strukturu. Potrebno je obezbediti semena ili biljke za presađivanje u zid, kao i zemljište i vodu. Struktura može biti raznolika. Biljke mogu rasti normalno, odnosno iz zida ka nama, mogu biti jednostavno okačene u saksijama, ili mogu biti poređane u blokovima. Suštinski, svako može prilagoditi svom prostoru svoj zid i biljke. Što se navodnjavanja tiče, ukoliko biljke izlaze iz zida, sistem za navodnjavanje se uglavnom postavlja ispod zemljišta. Ostali tipovi ostavljaju mašti na volju. Mogu biti prskane odozgo, pojedinačno zalivane ili postavljene zajedno sa medijumom u sistem za navodnjavanje.

img_7226

Na primer ovako nešto

Vertikalno vrtlarstvo  se najviše praktikuje u gradskim sredinama gde je nedostatak prostora za zelene površine osetan. Svakako, to ne znači da se ne koristi za uzgoj biljaka u seoskim sredinama. Prednost ovakvog uzgoja je što možete ulepšati grad, sobu, kuću, stan, imati čak sopstveno povrće i začinsko bilje u stanu bez žrtvovanja velikog prostora. Pored estetike i mini bašte, vertikalno vrtlartvo omogućava samostalan i širi uzgoj organske hrane.

Mnoge arhitekte u svojim projektima ostavljaju kao fasadni ukras upravo žive zidove, kao gore na fotografiji muzeja. Nisu samo građevine od kulturnog značaja obavijene zelenilom, poslovne i stambene zgrade takođe imaju ovakve omotače. Kompanije na ovaj način direktno pokazuju da su „zelene u duši“, odnosno da čuvaju životnu sredinu. Iako ova ideja nije još  zaživela, pored zelenih tepiha na zidovima, stanovnici zgrada mogli bi da organizuju svoje zajednice i naprave velike zelene zidove. Pored estetike, zeleni zidovi bi stanovnicima mogli pružiti i dodatni izvor kiseonika a samim tim – smanjenje štetnih gasova u gradu.

Možda najkorisnija činjenica povezana sa vertikalnim baštama je njihova efikasnost u uzgoju biljaka. Uzgoj je veoma bitan zbog odnosa hrane koju možemo gajiti i broja nas kao vrste. Ima nas 7,5 milijardi, što je daleko veći broj pripadnika vrste od broja bilo kog sisara ovih dimenzija na planeti. Naši problemi sa hranom praktično tek počinju. Zbog ekonomije, proizvođačima na veliko se nikako ne isplati da proizvode samo organsko povrće. Nezavisno od cene, pravu organski proizvedenu hranu je jako teško nabaviti. Suštinski, ništa ne fali hibridima ili prskanom povrću. Pored toga što sada gm hrana nema mogućnost da ostavi biljke u nasledstvo, iako nema razloga da se sumnja u njenu hranljivost, efekti na čoveka nisu još istraženi u potpunosti. Kada nastane problem, uvek postoji grupa ljudi koja traži nešto potpuno novo i duga grupa koja nalazi način da pređe prepreku. Nije loše okrenuti se novom, ali sa tradicionalnim uzgojem hrane nema nikakvog problema, samo ga treba preneti na viši nivo.

1-vertikalni-vrt-plastic48dne-boce

Vilem u elementu

Vertikalno vrtlarstvo omogućava da gajimo biljke organski bez smetnji. Postoje dva primera. Prvi je profesor Vilem van Kotem. Gajio je biljke u plastičnim flašama naslaganim jedne na druge. Ovako je postigao veliku uštedu postora, ali i vode. Pored uštede, veoma je pojednostavio navodnjavanje, ali i đubrenje jer svaki put kada obere plodove ostavi ostatak biljke u zemljištu. Kada stara biljka satruli, ona ostavlja prirodno đubrivo za sledeću generaciju. Jednostavno dobijamo kontrolisani prirodni ciklus i zdrave plodove.

jap

Šimamura je inače biljni psiholog

Drugi primer su ubermenš Nipon-sama. Japanac Šigeharu Šimamura je došao na prosto brilijantnu ideju. Udružio se kompanijom GE i napravio farmu u zatvorenom prostoru. Biljke se gaje naravno vertikalno, ali u potpuno prirodnim uslovima. Pronađene su određene talasne dužine svetlosti koje odgovaraju uobičajenim ciklusima biljaka tokom obdanice i tokom noći, što se postiže posebnim LED lampama koje je kompanija GE dizajnirala i napravila u ove svrhe. U zatvorenom prostoru nema potrebe za odbranom od štetočina, a organsko đubrivo bar nije problem nabaviti (a i napraviti).

indoor-farm-japan-interior-644x483Iako je prošlo samo godinu dana od početka projekta, ova farma danas iznosi dnevno 10 hiljada glavica salate.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs