Kao i svaku dužu priču o nekom narodu/pokretu, i ovu pred nama započinjemo sa mitom, jer šta je jedan narod bez svog osnovnog mita. Upravo pomoću mita potrudićemo se da objasnimo koje su sve zablude vezane za ovaj religijski pokret. Upoznajte Katare. 

 

Katarski mit

Izvori pomoću kojih se može doći do pogleda na katarski mit su mnogobrojni. Ipak moramo priznati da nisu svi toliko relevantni. Najzaslužniji za stvaranje celokupnog katarskog mita je langedoški katolički sveštenik Napoleon Pejra

Pošto se Pejra sažalio na sudbinu religijskih/verskih manjina on je nakon višegodišnjeg truda i rada 1872. godine objavio obimnu knjigu koja je nosila naziv Istorija albižana, koja je sudbinu savršenih/dobrih (Katara) ljudi iz Langedoka pretvorila u jednu epopeju, a od tvrđave Monsegir napravila mesto stradanja. Budući da je knjiga izašla krajem 19. veka tj. krajem viktorijanskog perioda u kome je cvetala nauka, iako je većina tvrdnji i teza iz tog doba danas odbačeno i okarakterisano kao neosnovano, ne čudi što se katarstvo ponovo vratilo u modu.

Ipak, čovek koji je najzaslužniji za stvaranje katarskog mita, pripadao je nacističkom pokretu i bio je veoma blizak Himleru. U pitanju je Nemac po imenu Oto Ran. On se preselio u Arijež (Ariège, Francuska) tridesetih godina 20. veka i bio je opčinjen katarima. Katare je izjednačavao sa arijevcima, jer je smatrao da su oni potomci Vizigota koji su osvojili ovu oblast u 5. veku nove ere.

katari15

Prikaz iz knjige Parisfal, Volframa fon Ešenbaha, nemačkog viteza i ezoteričara iz XIII veka.

Budući da je bio strasno zaljubljen u nemačku mitologiju i veliki obožavatelj  Parsifala od Volframa fon Ešenbaha (nemački autor iz 13. veka koji je bio opčinjen svetim Gralom), Oto je postao prvi čovek koji je doveo u vezu katare i sveti Gral

On je smatrao da su katari bili čuvari putira koji je poslužio Josifu iz Arimateje da sakupi Hristovu krv nakon raspeća. Oto Ran je išao toliko daleko da je smatrao da je dvorac koji pominje Ešenbah (Monsalvaž) zapravo Monsegir. Takođe još jedna od bitnih teza jeste to, što je Oto smatrao da je Papa Inoćentije III pozvao na krstaški rat protiv albižana, samo da bi Rim došao do svetog Grala. Ipak, ako nastavimo dalje sa čitanjem ove priče, videćemo kako je nekolicina dobrih ipak uspela da pobegne krstašima, odnoseći sa sobom sveti Gral. 

katari16

Oto Ran (levo) i karikatura „Gnostic Nazi“ na kojoj je prikazan Oto opčinjen putirom – svetim Gralom (desno).

Iako je bez ikakvog osnova, ovaj mit je doživeo neverovatnu slavu koja seže i do današnjih dana. Zahvaljujući Ranovim irelevantnim tezama i danas postoje ljudi koji tragaju za blagom katara i svetim Gralom. Čak i na marginama uvaženih istorijskih društava, postoji izvestan broj neokatarskih udruženja koja su ubeđena da prenose skrivena znanja poslednjih savršenih…

Bogdan Antonić

Autor: Bogdan Antonić

black and white