Svi znamo šta je astrologija i čemu služi (neki će reći- zamajavanju širokih narodnih masa), ali šta nauka misli o svemu tome? Naravno, svaka nauka je prilično egzaktna i insistira na određenoj vrsti preciznosti, a većina naučnika deli mišljenje da horoskop i nije baš precizan. Zašto? Iz prostog razloga jer su sve osobine/crte ličnosti koje astrolozi velikodušno pripisuju određenim horoskopskim znacima zapravo primenljive na sve ljude na svetu. Bez izuzetka.

Ne valja deliti ljude na grupacije, ali činjenica je da postoje dve vrste ljudi – oni koji bezrezervno veruju u horoskop i paniče na bilo kakav znak nadolazeće bolesti koju su pročitali u odeljku „zdravlje“ i one koji uopšte ne veruju u horoskop niti ga čitaju. I te dve grupe, nekako, uvek dođu u sukob.

Posebne kritike na račun astrologije iznose psiholozi, koji godinama unazad pokušavaju da argumentima dokažu zašto su toliko skeptični po pitanju horoskopa i „čitanja sudbine iz zvezda“. Astrologija se uglavnom brani tvrdnjama da ona kao nauka postoji daleko duže nego psihologija ili ostale nauke koje je nemilosrdno potcenjuju, ali i dalje ostaju otvorena dva glavna pitanja: može li horoskop da bude „tačan“ i zašto ne možemo odoleti da ne bacimo pogled na njega dok čitamo omiljeni magazin, čak iako sumnjamo u njegovu istinitost?

  1. U potrazi za smislom

Čovek je zaista oduvek bio u potrazi za nekim dubljim smislom svega što ga okružuje, pa čak i sebe sama. Upravo tu vreba zamka koju astrologija uglavnom iskoristi da nas uhvati u svoju mrežu – kakvi smo mi zaista? Ponekad smo lakoverni, naivni i nedovoljno (samo)kritični te skloni da sebi pripisujemo određene crte koje bismo voleli da nas krase i horoskop može biti ono što će nam u tome najviše pomoći. Neretko ne uspevamo da odolimo sklonosti da sve „rupe“ u iskustvu popunimo imaginarnim činjenicama koje će se slagati sa našim celokupnim viđenjem određene situacije.

  1. Društveno pojačanje

Jedan od dominantnih fenomena, pojava da se neka tvrdnja pretvara u uverenje ukoliko je društveno prihvaćena. Najčešće zavisi od toga koliko je proverena u iskustvu i koliko je prihvataju ljudi koji imaju određen položaj u društvu.

  1. Subjektivno potvrđivanje

Predstavlja situaciju u kojoj verujemo u određene tvrdnje i nalazimo smisao nekim znacima zato što su oni baš nama, subjektivno, bitni. Ovaj pojam objašnjava zašto smo skloni da nekad poverujemo u horoskopska predviđanja – ona opisuju upravo ono što želimo što nam se desi ili nešto od čega najviše strahujemo.

  1. Selektivno mišljenje

Prihvatamo samo ono što nam odgovara dok sve druge, nekad i sasvim razumne i logične, informacije odbacujemo. Možda jedan od dominantnih razloga zašto pri tumačenju profila horoskopsih znaka tražimo ono što se poklapa sa mišljenjem koje imamo o nama samima.

HOROSKOP

Psiholog Bertram Forer (1914-2000) jedan je od naučnika koji se najviše bavio ovom temom i došao do zaključaka koje je formulisao u obliku tvrdnje Forerovog efekta poznatog i kao Izveštaj tetke Fani. Prema Forerovim rečima, ljudi dele sklonost da određene tvrdnje prihvataju kao istinite, ako im odgovaraju i pozitivne su, mada se te tvrdnje mogu odnositi na neograničen broj ljudi. On je u svojim istraživanjima, sprovedenim na studentima jednog Univerziteta, došao do rezultata koji potvrđuju njegovu teoriju – oni su prihvatali maglovite i sasvim uopštene opise kao sopstvene, bez da su i na trenutak pomislili da se oni ne moraju odnositi samo na njih. Kao objašnjenje ovog fenomena i efekta koji proizvodi, Forer je naveo osobinu koju manje-više svi imamo – potrebu za odobravanjem. Iz želje da nas drugi prihvate, logično, želimo da budemo što bolji.

Zaključak je da niko nije uspeo da ostane imun na „čari“ horoskopa, ma koliko mu on intuitivno bio mrzak. Ponekad smo radoznali a ponekad, prosto, pomalo lakoverni.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.