Burma ili venčani prsten jedan je od najstarijih obeležja braka. Naime, običaj nošenja burme datira još iz starog Egipta, gde je krug simbol večnosti i zalog za odanost i zajednički život.

Shodno egipćanskom verovanju da vena na domalom prstu leve ruke vodi direktno do srca, pozicija venčanog prstena danas se na tom mestu održala kod pripadnika katoličke vere. Kod pravoslavaca pak burma se nosi na desnoj ruci i takav običaj potiče od starih Rimljana za koje je leva strana imala negativnu konotaciju, a desna označavala pozitivne osobine. Nošenje burme postaje deo hrišćanske tradicije u 13. veku kada se između ostalog ustaljuje i običaj da je nose oba pola, što je do tada bilo rezervisano samo za žene. Na taj način, burma je postala simbol toga da su pred Bogom svi ljudi jednaki.

Kako istraživanja pokazuju, kada je u pitanju odnos prema burmi žene i muškarci se znatno razlikuju. Prema najnovijoj studiji, iako mladi bračni parovi češće nose burmu od ranijih generacija, čak petina ljudi je barem nekada skinula prsten. Najčešće se burma skida pred izlazak s društvom ili nakon svađe s partnerom, a ponekad je izgovor neudobnost pri obavljanju pojedinih kućnih poslova. Takođe, vrlo je čest slučaj  ljudi koji veruju da će brže napredovati u karijeri ako nemaju prsten na ruci. Postavlja se pitanje koliko je zaista čovek kriv za sopstvene nesigurnosti ili je moderno društvo pak uspelo da preovlada nad njegovim odlukama i u potpunosti srušilo moć individualnog rasuđivanja? Usled postepenog nestajanja braka kao institucije u društvu gde se teži za kvazi individualizmu, ne čudi nas što prsten više nije “in“, što postaje odraz dosadnih i konvencijalnih ljudi, u krajnjem slučaju odraz nesamostalnosti. Šta tačno znači biti slobodan? Da li je sloboda u ljubavi sa osobom koju volimo ili je sloboda u samoljublju?

Wedding Rings

Međutim, bez obzira na veroispovest, de facto je da savremeno društvo u određenim situacijama prikriva ili se stidi ovoga simbola vernosti iako ulazeći u brak svesno prihvata obeležja koja sa sobom nose i određene odgovornosti. S druge strane, postoje ljudi koji uopšte ne nose burmu iz različitih razloga pa opet ne znači nužno da im je brak loš. Dolazimo do zaključka da brak u najvećoj meri zavisi od stanja svesti dveju osobe, njihove posvećenosti i kvaliteta međusobne ljubavi. Prsten je samo dragocenost koja bi trebalo da potvrdi iskreno osećanje i potrebu čoveka da bude nečiji, jer ako toga nema nijedna burma neće spasiti brak ili sprečiti nekoga da švrlja sa strane. Brak podrazumava konstantu posvećenost i negovanje odnosa tokom čitavog života.

Milica Tomić

Autor: Milica Tomić

Pored čula mirisa, kao glavnog saputnika kroz život, ona se ipak najbolje snalazi kada igra.