Živimo u vremenu kada je košarka dostigla jedan veoma „visok“ nivo. Glavne zvezde današnje NBA lige su Kari, Lebron, Irving, Lenard, Kevin Djurent… Kari je sa razlogom jedna od najvećih u poslednje 2 godine, jer je dokazao da za uspeh u NBA, nije neophodno da budete viši od 2,00 m i da posedujete besprekornu građu. Ipak, ako bismo se vratili jedno pola veka u prošlost, mogli bismo naleteti na mnogo veće zvezde od ovih današnjih. Jedna od najvećih ikada, svakako je Bil Rasel.

Bil Rasel (puno ime: Viliam Felton Rasel) rođen je 12-og februara 1934. godine u Monrou, Luizijana. Srednju školu je završio u Ouklendu i nakon dobrih igara za svoj srednjoškolski tim dobio je stipendiju na Univerzitetu u San Francisku. Godine 1955. proglašen je za „najizuzetnijeg“ igrača u ligi. Košarkaška ekipa Univerziteta u San Francisku, negovom zaslugom dva puta je osvajala NCAA ligu (1955. i 1956. godine).

Kao 2. pika na drafu 1956. godine Seltiksi su ga se dočepali pukom srećom. Naime, pošto prvenstvo kod biranja pikova imaju timovi koji su prethodne godine bili najgori u ligi, a Seltiksi su prošlu sezonu završili kao drugi, Bil Rasel je prvobitno izabran od Ročester Rojalsa, ali su oni odbili da plate bonus koji je Rasel zahtevao, u to vreme 25 000 dolara. Tadašnji trener Boston Seltiksa, Red Auerbah, izvukao je novac od vlasnika kluba i tako zadovoljio i svoje i Raselove želje. Možda je glupo reći, ali izgleda da su tih 25 000 dolara kasnije doneli Seltiksima 11 šampionskih trofeja. 

bil rasel 2

Rasel i Čemberlejn – dve najveće zvezde tadašnje NBA lige

Pre početka svoje „ruki“ sezone u NBA, Bil Rasel je učestvovao na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu. Kao kapiten vodio je američku košarkašku reprezentaciju do zlatne medalje. U finalu su pobedili SSSR rezltatom 89-55. Na tom turniru Bil Rasel je imao prosek od 14,1 poena i skokova po utakmici. Gde god da se pojavi, on je jednostavno dominirao. Prva utakmica u kojoj je polako počeo da podiže nivo odbrane u celoj NBA ligi, bila je protiv St. Luis Hoksa 22. decembra 1956. godine kada je od trenera Auerbaha dobio zadatak da čuva najboljeg strelca Hoksa – Boba Petita. Bil Rasel je u ovoj utakmici pokazao kako se najbolje čuva 1 na 1, a svojim „bananama“ je dovodio Petita do ludila. Od tog trenutka, može se reći da je Bil postao velika zvezda. Svojom defanzivnom igrom uticao je i na saigrače. Treba naglasiti da su se u tom periodu visoki igrači više koristili u napadu, nego u odbrani. Ipak, Bil je bio nešto drugo i putpuno novo. Svoju igru je bazirao je najviše na odbrani iako je i u napadu imao izuzetne rezultate – Bil Rasel je bio jedan od prvih kompletnih igrača. Seltiksi su tada počeli da igraju svoju jaku odbranu kojom su protivnike dovodili do ogromne količine izgubljenih lopti, koje su pretvarali u lake kontre i brze poene. Čak je i jedna od defazivnih taktika Boston Seltiksa dobila ime po Bilu – „Hey Bill“ odbrana. 

U prvoj utakmici filnala istočne konferencije, protiv Filadelfije (tadašnje ime ove franšize je bilo Syracuse Nationals), Bil je imao neverovatan skor od 16 poena, 31 skoka i 7 rampi. Seltiksi su tvrdom odbranom, počistili Filadelfiju i došli do prvog NBA finala u istoriji franšize. Tu su se sastali sa Hoksima. Timovi su bili toliko izjednačeni da je i sedma utakmica otišla u dva produžetka, nakon čega su Seltiksi osvojili svoj prvi šampionski pehar u istoriji. Šta mislite, ko je bio najzaslužniji?

Sledeće godine su Seltiksi nastavili da ponižavaju svoje protivnike sve do finala. U finalu su se opet sastali sa Hoksima i sve je išlo po planu. Međutim, u trećoj utakmici, Bil Rasel je nezgodno doskočio i povredio stopalo. Držao se Boston koliko god je mogao bez svog Bilija, ali su Hoksi ovu (za njih savršenu) situaciju iskoristili i osvojili trofej. Iskreno, može da priča ko šta hoće ali da se Rasel nije povredio sigurno bi bio drugačiji ishod tog finala. U prilog tome govori podatak da je Bob Petit u prve dve utakmice zajedno, postigao manje od 50 poena, a nakon Raselove povrede uspeo je da u sledećoj utakmici ubaci okruglo 50 poena.

bil rasel 3

1959. godine sa Bilom na kormilu, Seltiksi su postavili novi ligaški rekord, ostvarili su 52 pobede. Opet su se lagano prošetali do finala i u istom su počistili Mineapolis Lejkerse rezultatom 4-0. Tadašnji trener Lejkersa, Džon Kundla pre početka prve utakmice rekao je: “ Mi se ne bojimo Boston Seltiksa bez Bila Rasela. Trebamo ga izbaciti iz igre i onda nam je put do pobede otvoren. On je čovek koji nas plaši u psihološkom smislu“. 

U sezoni 1959-60 dogodilo se nešto što je dokazalo da je košarka, ma koliko pojedinac bio fascinantan, ipak timska igra. Naime, pojavio se Vil Čemberlejn. Svi koji su upućeni u istoriju košarke znaju da je on postigao 100 poena na jednoj utakmici i da mu je prosek u jednoj godini bio 50,4 poena po utakmici. Ove rekorde još niko nije uspeo da obori. Takođe, nastalo je i prvo veliko rivalstvo u NBA ligi. Bil Rasel je konačno dobio dostojnog protivnika. Utakmice u kojima su igrali jedan protiv drugog uvek su bile neizvesne i gotovo uvek je bio ovakav ishod: Čemberlejn je postigao više poena od Bila – Bilijev tim je imao više poena od Čemberlejnovog. Treba napomenuti da je Bil u sedmoj utakmici finala istočne konferencije 1962. godine sveo Čemberlejna na samo 22 poena (dakle 28 poena manje od proseka), dok je on postigao 19. Seltiksi su i te sezone otišli u finale u kojem su pobedili Los Anđeles Lejkerse. 

Bil Rasel je bio i jedan od prvih igrača-trenera u istoriji NBA lige. Vodio je Seltikse u sezoni 1966-67 kada su izgubili u finalu od Čemberlejnove Filadelfije i u sezonama 1967-68, 1968-69 kada su osvajali šampionat. Poslednja Bilijeva velika utakmica bila je 7 utakmica finala u sezoni 1968-69 protiv Lejkersa za koje je tada igrao i Čemberlejn. 

Privatni život

Rasel je bio veliki borac protiv rasizma. Kao mali morao je da se preseli sa svojim roditeljima u drugi grad jer oni više nisu mogli da trpe prozivke koje su im upućivale njihove bele kolege. U privatnom životu Bil Rasel je bio drugačiji nego na terenu. Nije bio toliko „konstantan“. Naime, neki novinari su ga opisisvali kao veoma sebičnog i nadobudnog sportistu. Njegovi saigrači nisu imali takvo mišljenje o njemu. Smatrali su da je Rasel bio specifičan jer je bio otvoren za svakoga ali nije nikom verovao. Smatrao je da sam može sve da uradi. Ženio se tri puta. U prvi brak je ušao sa svojom devojkom iz srednjoškolskih dana sa kojom ima troje dece. Razveli su se 1973 godine. Drugi brak je ostvario sa tadašnjom mis Amerike –  Doroti Anstet, ali se par razveo nakon 3 godine, jer je brak bio dosta javno ispraćen i mnogi su ih kritikovali jer nisu imali istu boju kože. Najzad, 1996. godine Bil Rasel se skrasio i oženio sa Merilin Nolt. Njihov brak je trajao do njene smrti 2012. godine. Bil je između ostalog, prvi igrač iz NBA lige koji je posetio Afriku. Jednom  prilikom je i uhapšen jer je nosio sa sobom napunjen pištolj. Bil je jedan od prvih igrača koji su zarađivali dobar novac od igranja u NBA ligi. Naime, ček za njegovu ruki sezonu iznosio je 24,000 tadašnjih USD. Kada je Vil Čemberlejn dobio platu od 100,000 dolara za jednu sezonu, Bil je odmah otišao kod trenera Auerbaha i zatražio da mu plata bude 100,001 USD. Ubrzo se ta suma i našla u njegovom džepu. Neki su baš zbog ovog poteza i prestali da ga vole. Jednostavno za Bila je novac predstavljao odnos kvaliteta. Smatrao je da je najbolji i da zaslužuje najviše, a to su smatrali i čelnici Boston Seltiksa tako da nisu pravili problem oko toga. 

U 13 godina svoje karijere  Bil Rasel je 11 puta osvojio NBA ligu (igrao je od 1957-1969, a nije osvojio 1958. i 1967. godine), 5 puta je proglašavan za najkorisnijeg igrača lige (MVP 1958, 1961, 1962, 1963, 1965), 12 puta je učestvovao na All-Star utakmici. Da se nije pojavio Majkl Džordan, verovatno bi Bil Rasel bio najbolji košarkaš svih vremena. Po mnogima, najbolji defanzivni igrač svih vremena, jedan od najboljih skakača u NBA istoriji. Dva puta je osvajao ligu kao trener igrač (1968, 1969). Čovek koji je doveo košarku na jedan viši nivo i čovek koji je postavio rekorde koje je gotovo nemoguće oboriti. 

Bil rasel 5

Godine 2012. grad Boston i Seltiksi, u čast Bila Rasela, otkrili su bistu sa njegovim likom, koja krasi jedan od glavnih bostonskih trgova. Statua se nalazi na 11 postolja, koja reprezentuju 11 prstenova koje je Bil Rasel osvojio igravši za ovaj tim. Na taj način, građani Bostona i ljubitelji košarke, odužili su se za sve ono što im je Bili tokom svoje karijere pružio.

Bogdan Antonić

Autor: Bogdan Antonić

black and white