Strah je univerzalno ljudsko osećanje i u svom zdravom obliku ima zaštitnu funkciju po pojedinca ili zajednicu. Međutim, kada strah prestane da nas štiti i postane hroničan i neopravdan on dobija novo ime i tu pojavu nazivamo fobijom. Iako spadaju u red psihičkih poremećaja, neke od fobija su toliko bizarne da često izazivaju podsmeh.

Za razliku od biološki opravdanog (normalnog) straha, fobija je preterani i neosnovani strah koji se ponovljeno javlja u kontaktu sa određenim objektima i situacijama koje nisu objektivno opasne. Iako je osoba svesna neopravdanosti svog strahovanja, ne može mu se odupreti, pa pored telesnih promena i subjektivnog doživljaja straha, razvija i ponašanje izbegavanja koje još više učvršćuje fobiju. Različite fobije mogu da se jave još u dečjem uzrastu i tokom puberteta, ali se najčešće ispoljavaju između 20. i 30. godine života.

Fobije su jedan od najčešćih poremećaja, a napadaju osobe svih uzrasta, socijalnog statusa i na svim geografskim širinama i dužinama. Po nekim statistikama, drže šampionsko mesto na listi psihičkih bolesti kojima su podložne žene, a vice šampionsko na listi bolesti kojima su podložni muškarci (stariji od 25 godina).

Fobije su često predmet podsmeha, ali kada se dogode ljudi shvataju da smeh s njima nema ništa zajedničko. U najgorim slučajevima ljudi koji pate od neke fobije budu gotovo paralisani od straha u kriznim situacijama. Fobija im, dakle, prilično zagorčava život. Međutim, postoji veliki broj, najblaže rečeno, čudnih fobija, a ovo su samo neke od njih:

Heliofobija – Strah od Sunca

Ljude koji imaju hronični strah od sunca greškom često mešaju sa osobama koje imaju problematičnu kožu zbog koje ne smeju biti izloženi suncu. Problem ljudi sa heliofobijom nije dermatološke prirode i jedina sličnost  ove dve grupe ljudi je u tome što  svi zajedno izgledaju kao da se sunčaju u kaci za kupus u sred decembra meseca. Ljudima sa heliofobijom čak nije neophodno da budu direktno izloženi sunčevoj svetlosti, već je dovoljan i bezazlen pogled na osunčanu stranu ulice, pa da taj prizor izazove potpuni haos u njihovoj glavi.

Ombrofobija – strah od kiše

Svakako da postoje i ljudi koji vole da provode vreme na kiši misleći da je to jako romantično, ali činjenica je da većina ljudi nije baš najsrećnija kada pokisne. Kod mnogih kiša i tmurno vreme izazivaju depresiju, a postoje i oni kod kojih kiša hronično izaziva paničan strah. Ombrofobija je zaslužna za to što i najmanja kap vode budi osećanje neprijatnosti kod osoba sa ovim poremećajem. Kažu da Englezi i okolni narodi nemaju problema sa ovom fobijom –  voleli je ili ne moraju se navići na kišu koja je gotovo svakodnevnica na Ostrvu.

Oktofobija – Strah od broja 8

Oktofobija predstavlja strah od broja 8 i svega što ima veze sa ovim brojem. Osobe sa ovom fobijom izbegavaju bilijar, ne jedu perece i nikako ne rešavaju osmosmerke. Verovatno je najgore studentima sa ovom fobijom, jer kada spremaju ispite moraju učiti za ocenu veću ili manju od osmice. Zato, za svaki slučaj, nikada glasno ne izgovarajte ovaj broj pogotovo ako živite u Srbiji, korisno je iz više razloga, ne samo iz obzira prema „oktofobima“.

Ergofobija – strah od fizičkog napora

Zli jezici bi rekli da je ovaj poremećaj najrasprostranjeniji na prostorima Crne Gore. Šalu na stranu, ova fobija može mnogostruko da naškodi osobama koje je imaju. U ekstremnim slučajevima (koji nisu retkost kod fobičnih ljudi) odsustvo bilo kakve fizičke aktivnosti može dovesti do prekomerne gojaznosti kao i do atrofiranja mišića što dalje može prouzrokovati čitav niz bolesti i poremećaja kod čoveka. Dobra strana ovog poremećaja je ta što daje savršen alibi svim lenjivcima sveta za sva (ne)učinjena dela.

Tripofobija – strah od rupa

Tripofobija je neobičan strah koji se javlja kada ljudi sa ovom fobijom ugledaju bilo koju vrstu rupe. Napadi panike posebno su snažni kada osoba ugleda pčelinju košnicu ili mravinjak, ali ubrzan rad srca i preznojavanje javljaju se i pri samoj pomisli na kuhinjski sunđer, pukotinu na zidu ili neku vrstu čokolade sa rupicama.

Barofobija, strah od gravitacije

Strah od visine i strah od buke jedine su dve svima urođene fobije. Međutim barofobija je nešto drugo. Pojavljuje se u dva oblika – jedni se panično boje da će ih gravitacija spljoštiti, a drugi kako će otplutati ako gravitacija nestane. Osim traume povezane s gravitacijom, poput pada s visine ili nekog teškog predmeta, ovu fobiju može izazvati i nešto sasvim trivijalno, na primer kada se detetu objasni šta je gravitacija i koje bi bile posledice ako nestane ili bude veća.

Ipopotomonstroseskvipedaliofobija – strah od dugačkih reči i izraza

Ironično, ali kao što sama reč kaže, u pitanju je paničan strah od predugačkih reči ili termina. Osobe sa ipopotomonstroseskvipedaliofobijom dobijaju napade ukoliko čuju, pročitaju ili izgovore predugačku reč. Verovatno bi bilo nezgodno ukoliko bi nekoga ko ima ovu fobiju zamolili da vam izgovori ili napiše naziv njegovog poremećaja.

Fobofobija – strah od fobija

Fobofobija je strah od razvijanja novih fobija. Povezan je sa paničnim napadma vezanih za neke druge vrste fobija, pa se ta osoba zbog prethodnih loših iskustava boji da će ih razviti još.

Globofobija – strah od balona

Ovaj bizarni strah ima dva oblika. Dok se jedni generalno plaše balona, drugi panično strahuju od zvuka pucanja balona. Za pretpostaviti je da globofobičarima dečiji rođendan i odlazak u MekDonalds predstavljaju pravu  noćnu moru.

Koumpounfobija, strah od dugmića

Retka je, ali postoji. Od koumpounfobije pati čak 75.000 ljudi. Oboleli mogu da izbegavaju odjeću s dugmićima, nekima se samo nesnosno gadi čin kopčanja, a neki dobiju napada panike na sam prizor dugmadi. Ovaj strah se može preneti i na dugmiće tastature. A takav oblik je u mnogo čemu promenio svet. Veruje se da je Stiv Džobs imao žestoku averziju prema dugmićima što ga je podstaklo da stvori ekran osetljiv na dodir.

Filip Gajić

Autor: Filip Gajić

Žurnalista – terorista sa životnom devizom: Kom obojci – Tom i Džeri.