Kao što svi znamo, Srednji vek je počeo 476. godine svrgavanjem poslednjeg rimskog cara a završio se 1492. godine, Kolumbovim otkrićem. Gospodin sa slike iznad, ne pripada tom vremenskom periodu jer je rođen 1638. godine, međutim imao je jednu osobinu koja je njegova neraskidiva veza sa istim. Voleo je da smrdi…

Higijena ljudi iz antičkog perioda, bila je na zavidnom nivou. Pored toga što su se kupali i umivali, često su koristili parfeme, eterična ulja i kupke. Svi su to praktikovali, od najuvaženjijih državnika do najveće sirotinje. Za to je bilo zaslužno javno kupatilo. 

kupanje

Međutim, dolaskom hrišćanstva, Evropljani prestaju sa tom praksom. Naime, crkva je „zabranjivala“ kupanje, pogotovo u javnim kupatilima. Vremenom, zabrane su se množile dok nisu došle do krajnjeg stepena – zabrane kupanja bez odeće. Budući da je većinu stanovništva činila sirotinja koja nije obitavala u zavidnim životnim uslovima, stanovništvo je počelo da smrdi. Crkva je ovakav stav prema javnom kupanju imala zbog uverenja da ono predstavlja „uživanje u nečistim strastima“ koje vode u nemoral i „nepropisno ponašanje“. 

 

miris1

Pravi-moderni hrišćanin…

U tom periodu, medicina je bila malo drugačija, i slobodno možemo reći, pod uticajem crkvenih vlasti, kao i ostale nauke. Verovalo se da se kupanjem mogu preneti razne bolesti, kroz pore na koži. Čak se verovalo da se od kupanja može i umreti. 

Niže klase su jedno vreme praktikovale samo pranje ruku, umivanje i ispiranje usta. Što je najluđe od svega, ni umivanje nije bilo preporučljivo jer se verovalo da kontakt vode sa očima može oslabiti vid. Pripadnici viših klasa su imali tu privilegiju da se operu oko pet puta godišnje. Možete da zamislite kakvi su to mirisi bili. Ipak, neki narodi, poput Rusa, nisu mogli da izdrže sopstveni bazd, pa su rešili da kupanje praktikuju češće nego ostali, čak jedanput mesečno. Njihovo ponašanje je zapadna crkva opisala kao nemoralno i perverzno, ali se oni nisu preterano obazirali na to.

„Kult vonjanja“ bio je popularan i u Novom veku. Najpoznatije smrdljive ličnosti su bili Luj XIV i španska kraljica Izabela I (rođena u Srednjem a umrla u Novom veku). Neki podaci govore da su se njih dvoje zajedno (ne jedno do drugog) okupali četiri puta, za ceo život. Izabela se okupala nakon rođenja i prilikom udaje. Verovarno je to bio jedini poklon koji je Fernando II od Aragona, dobio prilikom venčanja. Neki veruju da se Luj XIV nije kupao kako bi sačuvao svoje zdravlje. Koliko je to relevantno, ne zna se.

Ljudi iz tog vremena nisu mnogo skrivali neprijatni miris koji su širili. Muškarci su nosili vrećice sa mirisnim biljem između odeće, a žene su se mazale mirisnim puderima po celom telu. Smatrali su da je to bilo dovoljno.

miris2

Naslov na jednom od srednjovekovnih portala: “ Dobio bitku jer je smrdeo jače! (FOTO) (VIDEO)“

Dakle, pored toga što je bio mračam, Srednji vek je bio i eksremno smrdljiv. Ovaj trend se nastavio sve do polovine 19. veka kada je kupanje ponovo ušlo u modu. 

 

Bogdan Antonić

Autor: Bogdan Antonić

black and white