Jedna od glavnih karakteristika modernog načina života jeste upravo brzina kojoj se stvari oko nas odvijaju. Vreme naše reakcije na ono što nam se dešava, jedan je od parametara koji  oderđuje kakav će nam život biti. Dostupnost informacija je takva da, zbog ogromnog broja sadržaja koji se nalazi oko nas, ne možemo jasno da sagledamo sve stvari koje na nas utiču ili ih u celoj toj ujdurmi, ne postavljamo prema svojim prioritetima. Ipak, velika prednost je ako odmah u startu shvatimo da smo u najvećoj meri upravo mi sami odgovorni za većinu stvari koje nam se dešavaju. Danas postoji gotovo bezbroj seminara, knjiga, obuka i metoda čiji je cilj da utiču na razvoj i lični prosperitet čoveka. Ipak, posebno se izdvaja jedna metodologija koja, zbog svoje efikasnosti, značajno odskače od ostalih. 

Njeno ime je NLP.

Ukoliko se nekad u svom životu, pročitali neku knjigu iz oblasti preimenjene psihologije, verovatno ste upoznati sa pojmom NLP. Verovatno tokom čitanja iste, niste naišli na ovaj pojam ali ste se u neku ruku, uhvatili u koštac sa jednim delom ove metodologije. Bilo da ste čitali naslove o sreći, ljubavi, bogatstvu, međuljudskim odnosima itd. Vi ste nesvesno zagazili u neko polje vašeg ličnog prosperiteta, s ciljem da se poboljšate. NLP je upravo nauka koja vam pomaže i koja vas uči kako da ostvarite lični prosperitet. Dakle NLP se slobodno može protumačiti i kao nauka ličnog prosperiteta.

 

Istorija NLP-a

NLP je zapravo skraćenica za neuro-lingvstičko programiranje. Iako ovaj naziv na prvo slušanje zvuči komplikovano i pre svega zbunjujuće, u pitanju je nešto sasvim drugo. Za NLP možemo čuti da se pominje kao nauka ličnog prosperiteta, ili recimo, nauka lepog ponašanja, ali  po definiciji, NLP je kovanica sastavljena od tri reči od kojih svaka je sa razlogom izabrana za naslov ove metode:

  • Neuro – jer se bavi mentalnim procesima i načinom funkcionisanja ljudskog uma
  • Lingvističko – jer se bavi veštinom komunikacije i njenim značajem
  • Programiranje – jer se radi o procesu ,, reprogramiranja,, svih obrazaca ponašanja koji nam ne donose efekte koje želimo, i njihovom zamenom novim, efikasnim obrascima koji će nas dovesti do željenih ciljeva.

Osnovne principe NLP-a prvi su uspostavili i definisali Džon Grinder i Ričard Bandler početkom 70-ih godina 20. veka. Džon Grinder je bio mladi univerzitetski profesor lingvistike, dok je Bandler u to vreme bio student matematike, informatike i psihologije. Njih dvojica su pokušali da odgovore na pitanje: „ U čemu je distinkcija između onih koji su samo kompetentni i onih koji u istoj oblasti postižu vrhunske rezultate?“. Iz različitih razloga, prva tri ispitanika su im bili vrhunski psihoterapeuti poznati širom sveta a to su bili Fric Perls (osnivač geštalt terapije), Virdžinija Satir (osnivač porodične terapije) i Milton H. Erikson ( psihijatar koji je razvio novi oblik hipnoze i kratkotrajne terapije). Bandler i Grinder su na početku istraživali njihove mentalne procese, neverbalnu komunikaciju i njihov govor. U toku svojih istraživanja, njih dvojica su se koristili saznanjima mnogih naučnih disciplina. Tokom tog prvog istraživanja otkrili su specifične obrasce koji se mogu standardizovati i podučavati. Budući da su otkrili odlučujuće elemente vezane za uspeh koje i drugi mogu naučiti odlučili su da ovaj postupak nazovu „modelovanje“. Ispitivanjem mnogobrojnih uspešnih ljudi sakupili veliki broj modela ponašanja,  tako da su odlučili su da sve to predstave kao jednu kompletnu metodologiju tj. NLP.

nlp2

Uticaji

Očevi osnivači NLP metodologije su početku bili pod uticajem različitih naučnika i naučnih disciplina. Korektno bi bilo pomenuti te uticaje jer se pomoću njih stvara jasna slika porekla ove nauke a samim tim i njena naučna podloga. Uticaj na NLP imali su:

Gregori Bejtson – antropolog i istraživač na polju komunikacija

Alfred Korzbinski – osnivač opšte semantike, još je 40-ih godina sprovodio neuro-lingvističke treninge

Noam Čomski – lingvista i socio-filozof

Hans Vaihinger – nemački filozof, neokantovac

Edvard Hol – antropolog

Viliam Ros Ašbi – kibernetičar, osnivač modela interkulturne komunikacije

Majkl Gazaniga – pronalazač Split-Brain istraživanja (razlike na obe polovine mozga), psiholog i kognitivni neuronaučnik

Kako NLP može da nam pomogne?

 

NLP ima za cilj pre svega da nas poveže sa nama samima, da nam proširi vidike našeg poimanja  nas samih i naše okoline, da nas navede da shvatimo da postoje i drugačiji načini da se dođe do uspeha, da nas navede na preispitivanje i uočavanje sopstvenih grešaka pomoću kojih možemo napredovati i da nas motiviše na promene koje će naš život učiniti lepšim, prijatnijim, ispunjenijim.

Ova metodologija nas zapravo uči kako da kombinujemo naš IQ sa našom emocionalnom inteligencijom (EQ) tj. kako da se prilagodimo drugima. NLP ima jako široko polje delovanja i uticaja, ali se izdvajaju nekolliko stvari za koje možemo reći da su osnova ove metode, tj. nekoliko karakteristika u obrascima ponašanja najuspešnijih ljudi koje su im zajedničke, bez obzira kojom se delatnošću bave a to su: ciljno delovanje, izuzetna moć zapažanja, sposobnost slušanja, sakupljanje preciznih informacija, postavljanje pravih pitanja, dobar odnos sa drugim ljudima, konstruktivan odnos prema konfliktima, lična motivacija i motivacija drugih, efikasna komunikacija, dobro prenošenje svoje poruke i pokretanja promene ponašanja tj. prihvatanje efikasnih modela ponašanja.

Većina naučnih studija je utvrdilo da koeficijent inteligencije pojedinca samo 15% utiče na njegov uspeh. Dakle, 85% uspeha čini nivo optimizma, veština dobijanja podrške od drugih i sposobnost preobraćanja problema u rešenja. NLP metodologija nas uči da je za postizanje nekog uspeha najvažnije započeti, istrajati i učiti. Verovatno ste znali za prva dva stadijuma, a kako bismo što jednostavnije predstavili stadijum učenja poslužićemo se jednim primerom.

Svi ste verovatno čuli za Majkla Džordana. Kao što znate, on je bio najbolji košarkaš svih ivremena. Kada je imao 14 godina, njegov trener mu je rekao da su mu veoma male šanse da postane košarkaš, pazite košarkaš ne košarkaška zvezda. Međutim, Majkl se nije dao pokolebati i krenuo je da vežba do besvesti, dakle, on je tada bio u stadijumu započinjanja. Kako je vežbao konstantno i napredovao kroz utakmice, došao je do toga da postane najbolji od svih u tom trenutku. Ovde možemo reći da je Majkl istrajao. On je tu mogao da stane i da kaže : „E dobro, dokazao sam da sam najbolji od svih, sada mi ostaje samo da igram na tom nivou.“. Međutim, kao što se moglo i videti on to nije uradio. Kada više nije imao sa kim da se takmiči, jer je bolji od svih i to duplo, Majkl je krenuo da se takmiči sa samim sobom, tj. da konstantno dokazuje da je toga dana bolji nego što je bio juče. On je dakle, tada bio u stadijumu neprestanog učenja i trudio se da svaku finesu poboljša što je više moguće, i dovede je do savršenstva. Ovakav stav i ovakav odnos, prema sebi samom, svom poslu (u kojem uživa) i svom životu generalno, napravio je od Majkla Džordana legendu. Jedino ovakav pristup vas zaista može odvesti do cilja – uspeha.

nlp3

Četiri osnovna principa

NLP metodologija je zasnovana na 4 osnovna (životna) principa bez kojih ne biste bili u mogućnosti da u svom životu ostvarite uspeh i zadovoljstvo.

Prvi princip jeste upravo jasnoća ciljeva. Dakle, samo osoba sa kristalno jasnim ciljevima ima mogućnost da ide u dobrom smeru. Kada jednom definišete cilj, ne ispuštajte ga iz vida. Jasnoća ciljeva je najbitnija zato što daje pravac svakoj našoj odluci koju donosimo i koja itekako utiče na naš cilj. Ukoliko postoji jasno postavljena hijerarhija prioriteta štedi se ogromna količina vremena i energije koja bi se inače rasipala na ne toliko bitne stvari i usmerava se samo na ono što je važno. Ovaj momenat pravi ogromnu razliku između prosečnih i uspešnih ljudi.

Drugi princip jeste izoštrenost zapažanja tj. dobra percepcija. Pažnju treba posvetiti i najmanjim signalima, znakovima i razlikama. Svaki od njih donosi nam itekako važne informacije. Pogotovo kada je reč o komunikaciji sa drugima. Gotovo na sve treba obratiti pažnu, govor tela, boju glasa, mimiku lica itd. Percepiranje je racionalno opažanje svih stvari koje utiču ili mogu uticati nešto što zelimo da ostvarimo. Ukoliko imamo jasan uvid u to šta pozitvino a šta negativno može uticati, lako ćemo navedene uticaje eleminisati ili smanjiti a akcenat i energiju ćemo usmeriti ka onome što nam donosi rezultat.

Treći princip – fleksibilnost. Osnovna ideja ove metodologije je da pruži ljudima veću slobodu izbora. Kako bi bili u što boljoj poziciji i što lakše i jednostavnije izabrali ono što nam se dopada, moramo težiti tome da u svakoj situaciji imamo više načina, a ne samo jedan, da dodjemo do željenog rezultata.. Kada tako postavimo stvari, velika je verovatnoća da ćemo se slobodnije osećati i na pravi način izabrati ono što mi zaista želimo.

Četvrti princip zasniva se na ličnoj odgovornosti. Svi smo mi svesni da ne možemo uticati na sve što se dešava oko nas. Ipak, mi možemo da utičemo na ogromnu većinu stvari u našem životu. NLP nas uči da mi u sebi imamo sve predispozicije koje su nam potrebne za promenu koju želimo da postignemo. Najbitnije je je smatrati sebe odgovornim za svoje postupke, umesto da se pozivamo na nešto što su drugi učinili ili na određenu situaciju. Taj transfer odgovornosti koju preuzimamo od drugih na sebe predstavlja najvažniji korak ka uspehu i napretku.

Evo jednog  primera  koji  može slikovito objasniti  koliku razliku u konačnom rezultatu mogu da  naprave jasan cilj, dobra percepcija, dobro razumevanje stvari, sitnice i samo neznatno više energije uložene u nešto što želimo da ostvarimo. Uzmimo za primer parnu lokomotivu. Parna lokomotiva se može pokrenuti ukoliko je temperatura u njenom kotlu 100 stepeni Celzijusa. Ukoliko je temperatura 98 stepeni ona neće biti u mogućnosti da se pokrene. Investirana tj. utrošena energija potrebna da se kotao zagreje na 100 i na 98 stepeni je gotovo ista. U pitanju je samo minimalna razlika, koja u konačnom rezultatu daje ogromnu razliku. Ukoliko ne razumemo proces fukcionisanja parne lokomotive, a želimo da je pokrenemo, mi ćemo biti u problemu i mnogo pre nego što temperetura dostigne i 99 stepeni. Počećemo da se nerviramo,  misleći  da je nešto pokvareno, i rasipaćemo vreme i energiju na nebitne detalje, pitajuće se šta nije u redu i zašto lokomotiva stoji iako je kotao vreo, a može se desiti da čak i odustanemo. Međutim, ukoliko nam je jasan proces funkcionisanja parne lokomotive, kada temperatura u kotlu bude 98 stepeni, mi ćemo biti motivisani, jer znamo da je potrebno samo još malo energije da kotao dostigne 100 stepeni, i da se lokomotiva pokrene.

nlp4

NLP nam zapravo omogućava da sagledamo, razumemo i naučimo obrasce koje najuspešniji ljudi koriste decenijama, da razumemo i shvatimo zašto su neki uspešni, neki neuspešni a neki prosečni u onome što rade, i koje su to tehinke, osnovne stvari, ali i najsitnije finese koje tu razliku prave. Kada razumemo samu tehniku modelovanja ponašanja svakako ćemo biti podstaknuti da primenimo one obrasce koji donose uspeh, da probamo, ekperimentišemo i otkrijemo koji nam najviše odgovaraju. Podstiče nas da sagledamo celu sliku, da budemo iskreni prema sebi, i da potom ,,reprogramiramo,, sve ono što nam nije korisno i to zamenimo novim veštinama koje će nas povesti ka uspehu, dajući nam jasnoću u percepiranju sitaucija koje moramo proći da bismo došli do uspeha. O uspehu ove metode govore desetine hiljada zadovoljnih ljudi kojima je ova metoda pomogla da se ostvare onako kako su to oduvek želeli.

Zato, ukoliko želite da se bolje upoznajte sa ovom metodom, naša preporuka je da ne oklevate i počnete odmah. Prepustite se ovoj metodi, i dozvolite joj da vas povede u jednu avanturu koja će vam omogućiti da budete srećni i zadovoljni.

Bogdan Antonić

Autor: Bogdan Antonić

black and white