Naslovna sličica izgleda kao svinjski nos, zar ne? Eto, to je još jedna sličnost svemira sa životom na Zemlji. Svakako, ova umetnička predstava nije ni blizu toga kada poredite univerzum sa nervaturom mozga, ili nebule sa okom, ali ima je. U svetu nauke se u protekle dve nedelje toliko izdešavalo, da nije moguće objediniti sve u jedan članak. Koju posluku porati? Kome?

Glavni događaji su vrlo apstraktni, sem tužne vesti da nam nestaje fosfora na planeti. Ono što je sigurno obeležilo februar, a potencijalno i celu godinu je otkriće gravitacionih talasa. Sve je to lepo i entuzijastično, ali da li se gravitacioni talasi „mažu na ’leba“?

Prvo, da biste imali čemu da se hvalite prijateljima na pivu: otkrili smo gravitacione talase! Ovo otvara razne mogućnosti u proučavanju svemira, početka prostor-vremena, crnih rupa… Sa druge strane, nestaje fosfora koji je vrlo bitan za gajenje biljaka i život inače. Stoga, postaje sve više moguće da ćemo narednih godina istražiti crne rupe, potencijalno putovanje kroz vreme, a da će se Ameri (a možda i mi) hraniti skoro samo kukuruzom, jer neće biti đubriva ili bogate zemlje. Mada, pitanje je i kako će uz to leći posoljavanje klimatskim promenama, ali o tome nekom drugom prilikom.

Druga stvar za pohvaliti se – razlika između gravitacionih i gravitacijskih talasa. Gravitacijski talasi se javljaju kao posledica interakcije između dva tela različite brzine. To znači da vi i vozač koji vas pretiče delujete jedno na drugo gravitacijskim talasima. Možemo ih opisati i kao ravnotežne talase, odnosno da nastaju kao posledica težnje sile gravitacije da povrati narušenu ravnotežu. Međutim, gravitacioni talasi nastaju spajanjem dva tela koja ubrzavaju. U principu, naučnici su ih tako i otkrili. Dve crne rupe su ubrzavale, spojile se i zajedno talasale. Suštinski, proizvele su uzburkavanje prostor-vremena kao što neko proizvodi „talasiće“ na vodi. Bacite kamenčić i stvaraju se krugovi oko tog mesta, samo preneseno na prostor u kome se nalazimo i vreme koje nam protiče. Ovi talasi od sudara crnih rupa koje imaju oko 30 masa Sunca i koji su udaljeni milionima kilometara od nas, detektovani su na Zemlji 11.02.2016. LIGO-m (Laser Interferometer Gravitational wave Observatory).

Ajnštajn je ovo predvideo svojom teorijom o relativnosti još pre 100 godina i mnogi bi voleli da vide njegov izraz lica pre nedelju dana. Ni on sam nije verovao da je ovo otkriće moguće.

Ne dajte da vas zavara to što već dugo živimo sa raznim mogućnostima i pretpostavkama o putovanju kroz vreme ili raznih oblika univerzuma. Ovo je prva prava potvrda da su prostor i vreme savijeni pod uticajem veoma masivnih tela. Još pre 1994. kada je počela izgradnja LIGO-a, stručnjaci  su se skupili da razmatraju da li da se uopšte počinje sa ovakvim projektom. Problem je u tome što je ovakve talase ekstremno teško detektovati, jer su vrlo slabi. Ipak, s obzirom na to da ovako nešto dopušta potpuno novi pogled na svet koji nas okružuje, vredelo je uložiti novac. Na našu sreću, novac se pretvorio u rezultate.

Otkriće kao što je ovo potpuno menja astronomiju, jer sada znamo kako da gledamo suživot prostora i vremena. Pored toga, detektovanjem gravitacionih talasa možemo da saznamo čak i informacije o Velikom prasku, koji je i bio uslovno rečeno izvrtanje mase iz same sebe. Takva količina mase skoncentrisana na malom prostoru bi svakako odaslala gravitacione talase.

Na kraju, možda jednog dana i ukrotimo vanzemaljske predele, pa kroz kakvo savijanje prostora i vremena i crvotočine doputujemo na drugi kraj svemira za 5 sati. Ali svakako, još smo „premladi“ za to.

Možda je nekome razočaravajuće što ovo otkriće i nema neku praktičnu primenu odmah, ali nije je imao ni magnetizam u početku, pa vidite gde smo sad. Sa svakim boljim razumevanjem okolnog sveta veća nam je šansa za preživljavanje i izbegavanje potencijalne sive budućnosti.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs