Iako se u današnjem društvu alkoholičari ne smatraju uzornim građanima, činjenica je da su alkoholna pića neizostavni deo ljudske civilizacije milenijumima unazad. Mnoge reči koje se i danas koriste, kao na primer simpozijum (piti zajedno), su nastale zahvaljujući alkoholnim pićima. Postoje razne vrste, a najviše se upražnjava  pivo.

Istorija kaže da su još 3200. godine pre Hrista Sumerci pravili i pili pivo, što ga čini najstarijim poznatim pićem. Postojao je piktograf koji se odnosio na pivo. Ovo ukazuje na to da je već tada bilo uobičajeno uživati u ovom piću, što dalje znači da je proces dobijanja piva nastao mnogo ranije. Takođe, slični piktografi su pronađeni u Mesopotamiji 4000. godine pre naše ere. Imali su i Boginju pravljenja piva po imenu Ninkasi, u čiju čast je napisana pesma koja je ostala upamćena kao najstariji recept za pravljenje piva (od hleba).

Kroz istoriju, pivo je bilo popularno svuda u svetu, pogotovu u Evropi. Najviše se piva pilo u oblastima u kojima se nije moglo proizvesti vino. Mnogi festivali širom sveta su posvećeni baš ovom napitku.

Reč pivo potiče još iz crkvenoslovenskog jezika, što znači piće. Smatra se i da su Germani po uzoru na ovaj izraz, utvrdili svoju reč za ovaj napitak, danas poznato kao „beer“. Međutim, severni narodi koriste „ol“, što je slično kao kod Engleza koji koriste „ale“.

Kako nastaje pena na pivu?

26

U konzervi, flaši, ili čemu god da se nalazi, pivo je u stanju pod pritiskom. Kada se taj sud otvori, ugljen-dioskid koji je nastao još u procesu fermentacije biva oslobođen pod pritiskom. Nakon toga, dešava se da taj rastvor, odnosno pivo biva superzasićen. Usled ove superzasićenosti formira se svojevrsna mini oblast u pivu koja se diže do vrha i formira glavu.

Mehurići ugljen-dioksida formiraju sloj na površini. Svaki od ovih mehurića ima više slojnu opnu i zahvata deo tečnosti. Ova opna štiti gas od raspadanja i od dodira sa drugim mehurićima.

Pena ne bi trebalo da bude prevelika, do 3 centimetara. Sa druge strane, ukoliko se pivo u čašu sipa tako da bude što više pene, oslobađa se više arome piva. Pomoću pene možemo i odokativno utvrditi kvalitet piva. Pored dužine pene, možemo posmatrati i vreme njenog zadržavanja. Ono ne bi trebalo da bude ni predugačko, ni prekratko. Od piva koja se smatraju za najkvalitetnije, nama je dostupan Ginis, pa se u odnosu na njegovu penu može prosuditi kvalitet piva koje pijemo.

Vrste piva

IMG_20150502_201508

Postoji samo dva tipa piva, a to su ejl i lager. Razlikuju se u samo u kvascu. Ejl su mnogo starija od ovih drugih. Ejlove su pili još Sumerci, dok su lageri stari nekoliko stotina godina i danas ih češće konzumiramo.

Ipak, postoji dosta vrsta piva. Na prvom mestu, tu su tamna piva (staut i porter). Odlikuju se veoma bogatim ukusom. Od svetlih piva možemo razlikovati pilsnere koji mogu biti veoma bazni napici (što u većini slučajeva nije loše). Prave se od dosta hmelja i mogu biti jako gorki. Sa druge strane, postoje voćna i pšenična piva koja su veoma lagana i većini ljudi ukusna. Smeđi ejl nosi naziv „smeđi“ zbog svoje boje. U osnovi dominiraju čokolada i karamela, ali zavisi od područja gde se pravi. Naposletku, postoje i pejl ejl i bok piva. Bok ima veći postatak alkohola, ali i bogat ukus. Pejl ejl je uglavnom riđkaste boje, a spada u gorča piva.

Uticaj piva

IMG_20150511_223746

Činjenica je da telo prepoznaje alkohol kao otrov i teži da ga izbaci. Međutim, u mnogim situacijama alkohol nam može prijati. Pošto je pivo alkohol, slično se dešava i sa njim. Svakako ne preporučuje se u prevelikim količinama.

Najblaži negativni efekti piva na telo su povećanje telesne težine i potencijalno povećano prisustvo gasova u organizmu. Međutim, postoje studije koje govore da se ljudima koji konzumiraju pivo češće dešavaju ubodi komaraca, što u nekim zemljama može predstavljati veliki problem zbog bolesti koje se šire tim putem. To nas i ne pogađa previše.  Ipak, činjenica je da pivo sadrži etanol. U procesu razgradnje u jetri, produkt je acetaldehid koji je poznat kao kancerogen.

Uticaj piva na mozak prouzrokuje smanjenje koncentracije, ali i u određenom stadijumu obezbeđuje povećanu kreativnost (oko 0,07 promila u krvi). Opet, prekomerna upotreba piva može dovesti do poremećaja u mozgu, pogotovu kod adolescenata, ali i kod odraslih ljudi. Kod ljudi starijih od 25 godina koji su alkoholičari, primećena je smanjena ekspresija gena u tkivima, koji su znacajni zbog receptora insulina.

Razlog zbog kojeg se cigarete i pivo dobro slažu leži u tome što nikotin podstiče lučenje glukokortikoida, hormona koji izaziva stres, dok se pod uticajem piva luči dopamin i utiče na stvaranje euforičnog osećaja. S obzirom da se ova dva događaja međuobno anuliraju, odnosno jedan pomaže u kontroli drugog, mozak pušača, istog ohrabruje da više konzumira nikotin uz alkohol.

Sa druge strane pivo sadrži „dobri holesterol“ i uočena je povezanost između manje verovatnoće za začepljenje krvnih sudova i konzumiranja alkohola uopšte, što znači i manje šanse za srčani udar.

how-to-say-cheers-and-toast-properly-in-10-different-countries

 

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs