Periodni sistem elemenata je svojevrsna tabela u kojoj su zabeleženi svi do danas poznati elementi. Oni se jednostavno mogu podeliti na nemetale, metale i metaloide. Iako se mnogi od njih nalaze u prirodi, postoji izvestan broj napravljen od strane čoveka koji u prirodi ne postoje. Nedavno je potvrđeno postojanje elemenata rednog broja 113, 115, 117 i 118. Navedeni elementi su proizvod ljudske ruke.

U doba antičke Grčke, znalo se da postoje gradivni materijali koji čine svet oko nas. Iako su se atomisti i oni protiv atomističke teorije sukobili oko mišljenja po pitanju da li je materija deljiva, bila je prihvaćena činjenica da postoje osnovna četiri gradivna elementa u prirodi – zemlja, vatra, voda, vazduh.

Danas, imamo daleko širu sliku o građi materije. Prihvatili smo teoriju atomista i znamo da se svet oko nas sastoji od elemenata. 1869. godine ih je ruski naučnik Mendeljejev grupisao u Periodni sistem elemenata, kakav i danas koristimo. Osnovu za njihovu raspodelu su predstavljali relativna atomska masa i osobine. U njegovo vreme nisu bili poznati svi elementi, ali je on ostavio mesta za njih u tabeli. On je ovu podelu napravio pre otkrića čestica protona, elektrona i neutrona, ali se danas kaže da su atomi u sistemu poređani po rednom broju, tj. broju protona ili elektrona. Čast da imenuje element uglavnom pripada pronalazaču. Mnogi elementi nose imena po državama, neki u sebi nose imena antičkih bogova, mnogi su nazvani u čast velikih naučnika, dok su drugi samo izvedenice iz latinskog jezika.

Koriste se tri verzije periodnog sistema – sa 8, 18 ili 32 kolone. Iako verzija sa 32 kolone daje najviše informacija, oblik sa 18 kolona je mnogo jednostavniji za korišćenje. Poznavanjem Periodnog sistema elemenata možemo izvući fizičke i hemijske informacije o svakom elementu, pa i jedinjenjima koje oni grade. Broj otkrivenih hemijskih jedinjenja raste iz dana u dan, a već 1990. godine je premašio 13 miliona. Ovo sve je rezultat kombinacija koje je priroda stvorila sa manje od 119 elemenata koji se nalaze u Periodnom sistemu elemenata.

2000px-Periodic_table__good_SVG.svg

Periodni sistem elemenata

Međutim, pored otkrivanja elemenata u prirodi, ljudi vole da sami da prave razne stvari, pa tako i elemente. Neko vreme dešavala se prava trka između naučnika ko će stvoriti više elemenata i postaviti ih u Periodni sistem.

Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju je 30. decembra 2015. godine prihvatila otkriće elemenata 113, 115, 117 i 118. Naučnici iz Dubne (Rusija) i Rikena (Japan) su dobili priliku za imenovanje novih elemenata, koje su otkrili u godinama između 2004. i 2012.

Iako mogućnost za stvaranje nečega što se u prirodi dešava milionima godina predstavlja ogromno dostignuće, ovi novootkriveni elementi su praktično beskorisni. Svi elementi preko iznad broja 104 se računaju za superteške. Ovi super superteški elementi imaju ekstremno kratak životni vek. Čim se desi da neko napravi superteški element, on se odmah ubrzo potom raspadne na lakše elemente. Upravo zbog ove pojave, nemoguće je naći primenu ovih elemenata.

Smatra se da pravljenje veštačkih elemenata može da ide do oko broja 121, po nekim procenama i do 140.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs