Glavni grad Francuske ili čuveni evropski ,,Grad svetlosti“ – Pariz, sa više od dva miliona stanovnika, jedan je od najvećih ali i najlepših gradova u Evropi. To je grad najistaknutijih arhitektura, muzeja i univerziteta, koji ga svakako čine omiljenom destinacijom milionima ljudi iz celog sveta.

Mnogi turisti, fokusirani da tokom svog kratkotrajnog boravka u prestonici kulture užurbano obiđu sve što im se nudi u njihovim brošurama i turističkim vodičima, nisu ni svesni da u Parizu postoji mnogo više nego što njihovo oko na prvi pogled može da vidi.

Dok se dive pogledu na Ajfelov toranj, Luksemburške vrtove, Jelisejska polja i Trijumfalnu kapiju, ne slute da se ispod šarmantnih naselja i užurbanih ulica Pariza nalazi drugi, mračni alternativni svet. Ono što većina turista, pa i veliki broj Parižana ne zna, jeste to da oni u stvari hodaju po ogromnom podzemnom gradu, koji je star preko 2000 godina!

Istorija:

Tunele su prvo iskopali Rimljani nakon osvajanja Galije, regiona koji danas čini modernu Francusku. Galsko tle je bilo bogato krečnjakom, omiljenim građevinskim materijalom Rimljana. Kopali su tunele i vadili kamen golim rukama kako bi sagradili gornji grad i time za sobom ostavili više od 300 kilometara podzemnih koridora i tunela.

pariske katakombe

Krečnjak je i mnogo kasnije vađen iz podzemlja, te je dobrim delom poslužio i za izgradnju velelepnih srednjevekovnih pariskih građevina.  Veruje se da je 30 % krečnjaka koji je korišćen za izgradnju katedrale Notr Dam, došao odavde.

pariske katakombe

Krajem 18. veka došlo je do velikih problema – Pariz je počeo da propada u kamenolome. Ojačavanje tunela i koridora bilo je neophodno kako bi se sačuvao grad, što je predstavljalo glavni izazov pariskim arhitektama i inženjerima. Postojale su rupe u kamenolomu koje je trebalo pregledati, podupreti i učvrstiti potpornim stubovima, što je uz ogromne ljudske žrtve i učinjeno.

pariske katakombe

U isto vreme, postojao je problem u vezi sa grobljima u centralnom Parizu. Posle viševekovne tradicije sahranjivanja, nije bilo mesta za dalje proširivanje groblja. Domišljati Francuzi su došli na ideju da očiste sva groblja i spuste tela u krečnjačke tunele tako da kosti pokojnika posluže  kao potporni zid umesto betonskih stubova u određenim delovima kamenoloma.  Mesecima je trajalo prebacivanje tela.

pariske katakombe

Iako doslovno označava mesto pokopa, Parižani koriste termin  katakomba da njime obuhvate čitav lavirint koji vijuga ispod njihovih domova, restorana i ulica. Razlog šire upotrebe ovog naziva postaje jasan ako se uzme u obzir da dole, pored stotine kilometara krečnjačkih tunela, skrivenih bunkera iz Drugog svetskog rata i starih vodenih puteva postoji i  možda najveća masovna grobnica na svetu.

Uglavnom, dole postoji oko 800 metara hodnika oivičenog i ispunjenog kostima.  Stručnjaci procenjuju da oko pet, šest miliona ljudskih skeleta čine ovaj hodnik smrti!

pariske katakombe

Katafilija:

Samo oko dva  od neverovatnih 300 km katakombi otvoreno je za javnost,  dok ostatak predstavlja pre svega ilegalan, a onda i opasan i nesiguran korak u nepoznato. Ipak, to ne zaustavlja radoznale urbane istraživače, takozvane katafile, da istražuju taj paralelni svet. Ova neformalnu, ali brojnu grupu formirali su mladi buntovnici željni avanture, a zasićeni  stegnutom svakodnevicom na površini.

U poslednjih tridesetak godina, ova vrsta zanosa za nezvaničnim obilaskom katakombi se razvija. To se naročito ogleda u korišćenju drugih puteva umesto  onih koji su putokazima obeleženi za zvanične posete, korišćenjem šahtova, podzemnih ulaza iz raznih podruma, podzemne mreže saobraćajnica itd.

Nastala je neka vrsta bega od stvarnosti,  sa svojom mnogobrojnom zajednicom, pravilima, umetnošću pa i sukobima. Od katafila purista, zaljubljenika u kamenolome i njihovu atmosferu i prošlost, koji nastoje da zaštite mesto izbegavajući da ga degradiraju grafitima ili rušenjem zidova, do drugih grupa koje nastoje da ostave svoj znak na različite načine (grafiti, iskopavanje, skulpture).

pariske katakombe

Neki od njih silaze u podzemlje povremeno, dok oni zagriženi veći deo svog života provode u novim, neistraženim odajama. Što više istražuju, to više otkrivaju.

pariske katakombe

Nekada je za potrebe pronalaženja skrivenih koridora i tajnih odaja potrebno iskopati dodatne prolaze (tzv. cat-holes),  što predstavlja dodatnu opasnost.

pariske katakombe

Nedavno su našli 200 godina staru pivnicu. Taj prostor pokriva teritoriju od 2,000 m2  i visok je oko 2,5 m. Pretvorili su je u podzemni studio za umetnike ispunjen grafitima i ukopan više od 20 metara ispod modernog apartmanskog naselja. Nažalost, slike stare pivnice nam nisu dostupne.

Pronašli su i zaostavštine iz Drugog svetskog rata. Tunele su koristili pripadnici francuskog pokreta otpora kao svoje tajno sedište. Uporedo su ih koristili i nemački vojnici koji su sagradili ovaj bunker ispod jedne srednje škole (tadašnjeg štaba Luftwaffe-a) za jačanje nacističkog  uporišta u Parizu.

pariske katakombe

Nailazeći na podzemne vode, i prateći njihove tokove, otkrili su neverovatne ,,bazene” sa kristalno čistom vodom.

pariske katakombe

Danas su katafili jedni od najboljih vodiča podzemnog Pariza i sa zadovoljstvom će vam pokazati neka od remek-dela alternativne umetnosti.  Jedna od najpoznatijih je “Plaža”, odaja živopisno oslikana motivima talasa, oivičena mnogobrojnim svećama.

pariske katakombe

Pored grafita kao predstavnika slikarstva, zastupljene su i druge umetnosti…

pariske katakombe

Godine 2004.  policija je otkrila potpuno opremljenu bioskopsku dvoranu u jednoj od prostorija. Bila je opremljena ogromnim bioskopskim platnom, sedištima za publiku i opremom za projekcije.

pariske katakombe

Neposredno u blizini se nalazio u potpunosti funkcionalan i opremljen bar.

pariske katakombe

Postoje brojne lokacije na kojima su nastale i neke vrste underground noćnih klubova, zbog nedostatka slobode i prostora za iste na površini.

pariske katakombe

Pariz podseća na švajcarski sir ispod površine grada. Stotine kilometara metroa, mnogobrojne podzemne garaže, vodovodna mreža i na sve to još i  ove zaista neverovatne i beskrajne katakombe sa ogromnom istorijom. Danas su urbani istraživači definitivno dodali svoj sloj. Ako neki put budete šetali ulicama Pariza, posle ovih saznanja verovatno ćete ga gledati drugim očima i dobro se zapitati ko i šta je sve ispod vas. Bez tog podzemlja kao zaštitnog znaka, složićete se, ova metropola nikada ne bi bila onakva kakva jeste.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Dušan Tomić

Autor: Dušan Tomić

Kada ti crna mačka prelazi put to ukazuje na to da je životinja negde krenula…