Kratka povest vremena“ je knjiga koju je napisao čovek smatran za najboljeg teoretskog fizičara današnjice – Dr Stiven Hoking. Puštena je u prodaju još 1988. godine, a vremenom je postala jedna od najprodavanijih knjiga.

Pre nego što počnemo, poželjno bi bilo objasniti distinkciju između pojmova istorija i povest. Naime, ova dva pojma, iako mnogi to misle, nisu sinonimi. Pojam istorija koristimo kada želimo da objasnimo što postoji ili je postojalo, dok se pojmom povest služimo kada želimo da pojasnimo kako nešto menja to postojeće. 

Retko ko danas nije čuo za Stivena Hokinga. Pored toga što je veoma uspešan teoretski fizičar i kosmolog, često je prisutan u javnosti, a posebno je zanimljiv zbog svoje borbe sa hendikepom koji je davno trebalo da okonča njegov život.

Kratka povest vremena je knjiga o svetu, fizici i prirodi, istoriji, Bogu, hrabrosti. Ovakav opis zvuči dosta romantičarski za knjigu koju je pisao jedan naučnik i svakako da nema ulepšanih pesničkih rečenica, ali kada se podvuče crta to su motivi koje Hoking ovde obrađuje.

Iako se Hoking stručno bavi fizikom, ovo nije knjiga koja je veoma teška za razumevanje. Dobra stvar sa naučnicima kao što su Ajnštajn i Hoking je što su odlično razumeli ljude i stanje bez velikog poznavanja nauke. U skladu sa tim i ovo popularno naučno delo ne zahteva skoro nikakvo predznanje o temi. Rečenice uopšte nisu teške za čitanje. Knjiga je koncipirana u prvom licu što joj daje jednostavnost i veliku moć.

fcc469f208ae11e382e122000a1f9aae_7

Kada počnete sa čitanjem, bićete uvučeni u stvaranje i oblikovanje ljudske slike sveta kroz vreme. Čitalac dobija sliku o tome kako smo vremenom, sa novim saznanjima, menjali svoju predstavu o svetu koji nas okružuje. Ovo je veoma značajan deo knjige i pozitivno je to što se nalazi na početku jer se pomoću toga shvata suština onoga što sledi. Ne primetivši, Hoking već priča o pojmovima kao što su prostor, vreme, elementarne čestice koji kasnije eskaliraju u crne rupe, nastanku vaseljene i objedinjenoj teoriji kojoj se teži.

Magija ove knjige istinski leži u tome što svi ovi pojmovi, uglavnom iz sveta fizike, nisu objašnjeni kao lekcija iz udžbenika za srednju školu. Za ovu knjigu to su svakodnevne pojave oko nas. Međutim, koliko god štivo bilo ispričano na najjednostavniji način, postoje delovi koji zahtevaju više pažnje i koncentracije. Osoba nenaviknuta na ovaj svet, verovatno bi morala više koncentracije da uloži u delovima u kojima se razmatra sistem u kojem se posmatra svet ili kod tumačenja pojedinih ilustracija. 

Kroz celu priču o fizici, provlači se i istorijska pozadina dešavanja. Nekada su to delovi iz ličnog života autora, koji je i sam učestvovao u mnogim dostignućima opisanim u knjizi. Ovde nije čudno osetiti toplu povezanost sa materijom kada se kao vremenska odrednica upotrebi vreme rođenja nekog od njegove dece.

Iako mnogi jasno odvajaju nauku i religiju, svedoci smo da su ove dve ljudske zanimacije veoma uticale jedna na drugu. Odgovor na pitanje da li postoji Bog i gde se on nalazi se od stare Grčke promenio mnogo puta. Sa novim saznanjima, dolazilo je i do „pomeranja Boga“. Hoking se u Kratkoj povesti vremena bavi i time da li postoji „onaj koji jeste“ i gde se on može nalaziti. Uopšteno, bavi se mestom i ulogom Boga u modernoj fizici.

Takođe, kao što je to nekada Niče radio, Hoking pravi paralelu između naučnika i filozofa. Velika razlika u njihovim pogledima je ta što Niče u knjizi „Šopenhauer kao vaspitač“ govori da su naučnici nevaspitani, u izvesnoj meri zbog toga što se ne bave filozofijom i etikom. Međutim, Hokingov stav po pitanju filozofa modernog doba nije nimalo ohrabrujući, što prvenstveno proizilazi iz „činjenice“ da oni ne idu u  korak sa modernom naukom, pre svega teoretskom.

Pročitana Kratka povest vremena obezbeđuje opšte znanje o modernoj nauci i tome kako se do nje došlo. Velika prednost ove knjige je u tome što skoro da i nema formula. Zapravo prisutna je samo jedna, čuvena E=mc2. Pored lepo ukomponovane priče, postoji dosta ilustracija koje nam omogućavaju da bolje shvatimo  ono što je napisano.

Moderna fizika svakako nije jednostavna i razumljiva iz prve. To je uglavnom posledica toga što se većina ljudi ne bavi njom svakodnevno. Mnogi popularni članci i knjige, bave se pričanjem i prepričavanjem vesti i činjenica iz sveta nauke. Često se može steći utisak da su to nekakvi prelepi, opčinjavajući, čak i mistični svetovi koji se dopadaju ljudima, ali u koje ti ljudi ipak ne žele da zalaze. Međutim, ovde toga nema. Najvrednije u Kratkoj povesti vremena je možda upavo to, što Hoking govori o svetu oko nas, na taj način da znamo da se on tiče upravo nas.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs