Čak i po zalasku u 21. vek, bilo je ljudi svih staleža i pozicija koji nisu verovali u postojanje klimatskih promena. Iako se već dosta dugo 97% naučnika koji izučavaju klimatske promene slaže da se one dešavaju, brojni društveni faktori kao što su ekonomija i svesnost svetskih lidera su bili velika kočnica ka poboljšanju stanja planete.

Još u osnovnoj školi smo učili da se živa bića rađaju, rastu, razvijaju, raznožavaju i na kraju umiru. Život bismo mogli definisati kao fizički entitet u kojem se dešavaju biološki procesi. Važni faktori našeg ekosistetma, koji održavaju život su: voda, atmosfera, hranljivi sastojci, gravitacija, energija, zaštita od ultraljubičastog zračenja Sunca i temperatura. Međutim, šta se dešava kada jedna od ovih ključnih osobina izađe iz opsega sposobnosti prilagođavanja živih bića?

Naravno, ukoliko nešto prevazilazi moć prilagođavanja jedinke, ona umire ili joj je život veoma otežan. Klimatske promene su pojava koja utiče na skoro sve gore navedene faktore ekosistema, koji su uzročno-posledično povezani.

 

Šta je klima, šta su klimatske promene, globalno zagrevanje, efekat staklene bašte?

 

Klima je srednje stanje vremenskih prilika na nekom prostoru mereno u intervalu od 10 ili 30 godina. To srednje stanje, odnosno statistika koja se posmatra preko određenih promenljivih koje znamo kao temperatura, vlažnost, atmosferski pritisak, vetar, padavine, uz još neke meteorološke promenljive u posmatranom području.

Pojam klimatske promene podrazumeva promenu u statističkoj raspodeli klimatkih promenljivih. To uglavnom podrazumeva dugotrajne promene koje se dešavaju hiljadama i milionima godina. Ovo se može ispoljiti promenom prosečne temperature na Zemlji ili nekim esktremnim vremenskim neprilikama.

Globalno zagrevanje koristimo kada želimo da definišemo pojavu povećanja prosečne površinske temperature Zemlje usled efekta staklene bašte.

Određena količina energije koju proizvodi Sunce dolazi do naše planete. Ova energija dolazi na Zemljinu površinu, a zatim opet teži da izađe dalje u svemir. U atmosferi se nalaze gasovi koji zadržavaju deo te energije i održavaju temperaturu planete. Ova temperatura (oko 15oC) je veća od one kada atmosfere ne bi bilo (-18oC). Ova pojava se naziva efekat staklene bašte. Gasovi koji ulaze u ovaj „pojas zaštite“ su vodena para, ugljen-dioksid, metan i ozon. Razlikuju se prirodni i efekat izazvan od strane čoveka.

 

Istorija klimatskih promena i klimatske promene danas

 

Danas priča o klimatskim promenama ne izaziva vedra lica kod odgovornih ljudi. Nije ni čudo, s obzirom na to da one danas predstavljaju jednu od najvećih pretnji čovečanstvu, kao i prirodi. Gore definisani pojmovi ne ostavljaju previše prostora za zamišljanje apokaliptičnog scenarijuma. Međutim, ukoliko shvatimo da se promene koje se inače dešavaju u intevalima koji traju hiljadama godina dešavaju u roku 10, 20 ili 30 godina, onda je sasvim jasno da je problem veliki.

U normalnim uslovima, održanje gasova staklene bašte je u ravnoteži. Priroda obiluje ovim gasovima, kao i ugljenikom. Međutim, kako se ljudska industrija razvijala, a ona se takoreći od početka zasnivala na fosilnim gorivima, tako se i ljudski doprinos promeni klime kroz emisiju ugljenika povećavao.

Ljudski faktor u ovim dešavanjima je primećen još u 19. veku od strane Arenijusa. On je uvideo posledice koje će voditi ka onome što danas nazivamo globalno zagrevanje. Arenijus je razmišljao po podacima koje je imao u to doba. Emisija štetnih gasova nije bila voliko obilna, a pretpostavljao je da će ona biti od koristi čovečanstvu i da se neće desiti bar u narednih hiljadu godina.

Nažalost, nije bio u pravu. Danas oko 67% energije koju koristimo dobijamo iz fosilnih goriva, uglavnom uglja i prirodnog gasa. Prestanak dostupnih raspoloživih fosilnih goriva se po nekim procenama očekuje do 2050. godine, postoje procene da ćemo morati da potpuno obustavimo eksploataciju ulja, gasa i uglja za 110 godina. Moguće je otkriti nova nalazišta fosilnih goriva, ali usled svih otkrića povodom klimatskih promena, više nije pitanje kada će nam nestati fosilnih goriva, već kada ćemo prestati sa njihovim korišćenjem.

Zbog svega ovoga, kada 2016. godine koristimo izraz klimatske promene, uglavnom govorimo o čovekovom uticaju na brzu promenu klime od prve industrijske evolucije do danas.

 

klimatske promene tent

 

Kako znamo da se klimatske promene dešavaju?

  1. Okeani postaju kiseli – postoje podaci koji ukazuju na to da se kiselost okeana od industrijskih revolucija povećala za 30 posto! Ovo se dešava zbog povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, koji biva apsorbovan i u okeanima.
  2. Ekstremni događaji i porast temperature – učestalost događaja kao što su poplave, suše, požari ili razne vrste prirodnih nepogoda, kao i ekstremno visokih ili niskih temperatura je velika na svetkom nivou. Od 1990. godine do 2016. smo iskusili 12 najtoplijih godina od kada se temperatura beleži i meri.
  3. Smanjena je povšina obuhvaćena snežnim pokrivačem.
  4. Deo mora koji je zaleđen na Arktiku je značajno opao u poslednje dve decenije.
  5. Topliji okeani – podaci pokazuju da su okeani od 1969. godine usled povećane količine toplote ispod atmosferskog omotača postali topliji.
  6. Skupljaju se ledene ploče.
  7. Nivo mora na svetskom nivou je porastao za 17 centimetara.
 
Budućnost
 
 shutterstock_141168931-climate-change-blog

Ne postoje jasna predviđanja o tome šta će se tačno desiti ukoliko se nastavi ovim tempom. Međutim, priroda neće imati vremena da se prilagodi nagloj promeni na planeti. To podrazumeva izumiranje brojnih životinjskih i biljnih vrsta koje zajedno sa nama nastanjuju plavu planetu i razne evolutivne promene na preživelima. Uslovi na koje smo navikli i na koje se oslanjamo kada je u pitanju poljoprivreda i privreda generalno bi bili poprilično izmenjeni. Prirodne pojave bi imale drugačiji obrazac ponašanja nego do sada. Iz toga bi usledile i razne ružne posledice po društvo.

Skorašnja studija pokazala je topljenje glečera utiče na smanjenje brzine naše planete. Ocenu klime u Srbiji za 2005. godinu možete pogledati na ovom linku.

Postoji dosta planova kako mi kao glavni krivci za ovakav scenario možemo da probamo da ipravimo učinjeno. Visoki državni zvaničnici se sve više sastaju i razgovaraju o ovoj temi još od Kjoto sporazuma 2005. godine. Sve više intelektualaca se ujedinjuje za spas planete. Mediji pokrivaju vesti iz ovih oblasti. Postoje razne akcije, ko što je „Sat za našu planetu“. Mi, kao stanovnici Zemlje u svojim domovima možemo da prvo da koristimo sijalice za uštedu energija, gasimo svetlo koje ne koristimo, izbegavamo mod „stand-by“, ugradimo dobru toplotnu izolaciju u svojim domovima, koristim uređaje koji štede energiju, stavljamo poklopac u toku kuvanja, ne držimo frižider otvorenim više nego što je to potrebno (da, i to pomaže), idemo peške, oprezno i manje koristimo topu vodu. Ovo bi dosta smanjilo neoprezno i nepotrebno korišćenje energije.

Da li će se sve odigrati u našu korist i da li ćemo sprečiti katastrofu, ne znamo. Čovečanstvo poseduje potrebnu tehnologiju za spas planete, kao i mogućnosti za podizanje svesti o svetu u kojem živimo. Ništa nas ne sprečava da pokušamo!


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs