Internet je jedan od najkorisnijih izuma koje je čovečanstvo iznedrilo. Razmena informacija se u poznatoj istoriji nije brže odvijala. Umreženost nam dopušta gledanje Luvra, kupovinu u nekoj prekookeanskoj zemlji, razgovor sa prijateljem od kojeg nas dele stotine kilometara i to sve veoma brzo bez ustajanja sa stolice. Internet je veoma širok, ali postoje i drugi delovi interneta koji nisu jednostavno uočljivi i dostupni javnosti. Čak njihovo korišćenje može biti opasno za nesnalažljive, neupućene, ili za one koji su se jednostavno našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Mnogo toga nam je vidljivo kada se umrežimo, međutim u poređenju sa celim internetom, deo koji mi koristimo je manjinski. Čitava mreža se može uporediti sa ledenim bregom, a onaj sadržaj koji mi koristimo, tj. onaj koji je jednostavno dostupan bi bio samo vrh brega. Ostatak je pod vodom. Što je dobra metafora, jer što dublje zalazimo u teže dostupne zone, to su i dešavanja „mutnija“.

Postoje razni načini na koji se može koristiti internet, a svima dobro poznat je informacijski prostor poznat kao svetska mreža (world wide web). Svetsku mrežu je osmislio Englez Tim Berners Li još 1989. godine. Možemo je podeliti na površinsku, duboku i tamnu mrežu (surface, deep, dark web).

Površinska mreža (Surface Web) je mreža koja nam je svima dostupna. Uglavnom podrazumeva stranice koje redovno posećujemo i kojima možemo pristupiti preko Gugla. To su na primer baš lifehacker.rs ili Facebook. Zove i vidljiva ili čista mreža. Broji čak negde oko 14.5 milijardi stranica, po podacima iz 2015. godine.

Duboka mreža (Deep Web) je deo svetske mreže kojoj se ne može pristupiti standardnom pretragom. Zove se duboka, jer se smatra da se većinski deo Internet informacija nalazi u ovom prostoru. U principu, koristeći recimo Google Chrome, dostupno je samo oko 0.03% mreže. Duboka mreža je krajnje slobodan prostor. Postoje razni sajtovi tematski opredeljeni za aktivizam, ilegalne i legalne trgovine, skrivene informacije banaka ili nekih državnih institucija. Spomenuto je da se ovoj mreži ne može pristupiti uobičajenim pretraživačima, već „neuobičajenim“. Najčestiji primer za način ulaska i pretrage duboke mreže je Tor Browser.

Koristeći Tor, sem ukoliko se baš ne otkrijete nekako, ostajete potpuno anonimni. Zbog ove činjenice, mnogi govore da je duboka mreža u stvari posednje utočište za osobe koje ne žele da njihove pretrage budu praćene. Anonimnost na Internetu je postala veliki problem u Americi, a širi se i Evropom. Mnoge vlade imaju programe za praćenje i posmatranje kojima pokrivaju i praćenje svojih građana.

internet4

Tamna mreža (Dark Web) se u stvari može posmatrati kao manji deo duboke mreže koja uglavnom funkcioniše preko interakcije samo dva računara, mada ne postoji pravilo o više uključenih računara. U tamnim delovima je moguće poručiti sve vrste ilegalnih droga, oružje, pa čak i ubistvo. Mnogi hakeri nude svoje usluge baš preko ove mreže. Međutim, ovo je mesto gde se nalazi leglo i najveća količina raznih vrsta pornografije i raznih nasilnih religijskih ili idealističkih motiva. To su uglavnom fotografije, ali postoje i razne ispovesti ljudi koji su bili napadnuti i mučeni, prvo preko elektronskih uređaja, zatim i uživo.

internet2

Uz sve ovo, postavlja se pitanje koliko je duboka mreža zapravo bezbedna za korišćenje. U osnovi, uz malo snalaženja bezbedniji ste koristeći duboku mrežu, nego koristeći površinsku. Tor automatski uklanja određenje pretnje u vezi sa privatnošću. Svakako, ne treba koristiti obični mejl koji se koristi na površinskoj mreži, kao ni ostavljati lične podatke. Ukoliko se vrše kupovine, nikako ne treba to raditi preko kreditne kartice. Ako vas hakeri ne napadnu, imaćete problema sa zakonom. Naposletku, ne treba nikako koristiti ništa od pravih podataka, pogotovu ne ime.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs