Antoni Gaudi je poznat, ne samo kao tvorac ovog dela, već i kao arhitekta po čijim delima je španska arhitektura poznata u svetu. Da, reč je o jednoj od najpoznatijih građevina moderne arhitekture – La Sagrada Familia

Katalonski arhitekta rođen je 1852. godine u gradiću Reus. Nakon diplomiranja na Višoj tehničkoj školi arhitekture 1878. dobija prvi posao i to za gradsku rasvetu Barselone. Nakon toga poslovi su se sami od sebe nizali. Danas je sedam njegovih dela uvršteno u svetsku baštinu  i pod zaštitom je Uneska; među tim delima je i kripta bazilike La Sagrada Familia. Razlog zbog koga su ova dela uvrštena na listu svetske baštine jeste Gaudijev doprinos razvoju arhitekture i tehnologije građenja.

gaudi

Sam naziv „La Sagrada Familia” – “Sveta porodica”, proistekao je iz biblijske priče o Svetoj  porodici iz Nazareta, i predstavlja ujedinjenu porodicu u čijoj se biti može pronaći svaki hrišćanin i tu prepoznati načela svoje vere.

Antoni Gaudi dobija projekat bazilike 1883, u svojoj 31. godini. On je zadržao osnovu latinskog krsta, što je karakteristika gotike, ali je odstupio od takve arhitekture u drugim aspektima.Njegov dizajn je zasnovan na prirodnim oblicima i stoga u njegovoj arhitekturi nema pravih linija i pravilnih oblika. Primer toga je unutrašnjost hrama čiji stubovi izgledaju kao drveće u čijem se podnožju nalaze šumska i morska kornjača  kao metafora ravnoteže između vode i zemlje. Kao inspiracija za stubove poslužila je Orbita zvezda. Takođe, koristio je parabole, konoide, hiperboloide, helikoide, što mu je omogućilo finiju arhitekturu u smislu svetla i akustike, a razvio i  sistem žica i zatega koji dozvoljava  postojanje uglova na stubovima, svodovima i  lukovima.

Prva završena fasada jeste Rođenje Hristovo, u okviru koje se nalaze tri portala – portal Nade, portal Vere i portal Milosti. Portal Milosti je izrađen od posmrtnih maski građana Barselone kao i radnika na samoj Bazilici, sto je bio Gaudijev način odavanja počasti ovim ljudima.

Takođe hrišćanska simbolika je vrlo uspešno integrisana u sam objekat. Jedna od fasada – Fasada strasti (Passion facade), delo je Đuzepea Marije Subiraksa (Josep Maria Subirachs) čije ugaone skulpture predstavljaju modernistički hram, dok je skulptor Etsuro Soto (Etsuro Sotoo) odgovoran za ornamente koji simbolizuju evharistiju (pričešće).

Antoni Gaudi je verovao da nijedno ljudskih ruku delo ne sme biti više i bolje od Božijeg dela. Iz tog razloga La Sagrada Familia biće visoka 170m što je 1m niže od najviše tačke u Barseloni – Monžuik (Montjuïc).

Nakod smrti Antonija Gaudija 1926. godine, ulogu vođe projekta imalo je više arhitekata, a trenutno se pod vođstvom nalazi arhitekta Jordi Fauli. Interesantno je napomenuti da se ovaj objekat modernizma, a danas  savremene arhitekture, gradi duže od Egipatskih piramida. Iz tog razloga su delovi  bazilike koji su na početku izgrađeni danas podvrgnuti obnovi. Projekat zavisi od privatnih donacija, što je jedan od razloga što izgradnja tako dugo traje. Možda bi objekat do danas bio završen da tokom španskog građanskog rata Gaudijeva radionica sa crtežima, planovima i idejama samog Gaudija, nije zapaljena. Stoga su se arhitekte, nakon tog događaja, oslanjale na preostalu dokumentaciju pridržavajući se Gaudijeve vizije, što ovu baziliku čini jedinstvenim materijalizovanim delom kolektivnog stvaranja različitih generacija.

 

Od 1882, kada je položen kamen temeljac, do danas, završeno je 65% objekta, pogledajte kako će izgledati:

 

Planirano je da se objekat zvanično završi 2026 godine, na obeležavanje stogodišnjice smrti  Antoni Gaudija, kao odavanje počasti velikom arhitekti i tvorcu La Sagrada Familia.

Nemanja Antonić

Autor: Nemanja Antonić

Fitnes instruktor i veliki ljubitelj Živana Raˇosavljevića.