Naslov bi sugerisao kakav opus o alkoholu, međutim, iako je to pored vode možda najuticajnija tečnost na čovečanstvo, u ovom članku je reč o kafi.

Ispijanje šoljice kafe spada u dnevnu naviku mnogih, a predstavlja opušten i lep povod za viđanje i razgovor sa prijateljima. Na Balkanu, ovo je gotovo neizostavni dnevni ritual i svako je pravi je na neki svoj, poseban način.

Za mnoge, konzumiranje ovog napitka je čist hedonizam, drugima pak, energetsko piće. Međutim, naučno je dokazano da kafa izaziva hemijsku zavisnost ukoliko je jedinka redovno koristi. Pri prvom pokušaju prestanka, nakon 24 sata će se javiti simptomi kao što su takozvana zamagljenost uma i nemogućnost brzog odgovora organizma. Kako vreme odmiče, prisustvo glavobolje i/ili mučnine će postati veoma izraženo.

Ovo se dešava zbog interakcije kofeina i mozga. U mozgu postoje određeni receptori za adenozin, koji kada se zakači za iste prouzrokuje osećaj umora. Zahvaljujući, svojoj hemijskoj sličnosti sa adenozinom i lakoj rastvorljivosti u vodi i masti, kofein lako putem krvi dospeva u mozak i blokira receptore. Kada se ovo desi,  prirodnim stimulansima u mozgu je lakše da dođu do izražaja (npr. dopamin), dok se uz sav nesmešteni adenozin u mozgu podstiče lučenje adrenalina, pa telo dobija 4-6 sati osećaja neobične energičnosti. Kao što to obično bude sa narkoticima, dešava se potreba za sve većim unosom, jer prag osetljivosti raste. Ovo se dešava zbog toga što mozak teži da poveća broj adenozinskih receptora.

Takođe, postoje brojne studije koje pokazuju da je konzumiranje kafe povezano sa povećanjem stope paničnih napada, odnosno anksioznosti i nesanice. Isto tako, postoje slučajevi gde je nakon konzumiranja kofeina usledila smrt. Dokazano je da 10 grama kofeina može da ubije odraslog čoveka, ali bez brige, jer 2-4 šolje kafe sadrže svega 200-300 miligrama. Iako je ovo slučaj, već nakon 500 miligrama počinju da se osećaju posledice. Koliko doza kafe je štetna za jedinku individualno, zavisi od samog načina života i navika, kao i od konstitucije.

Sa druge strane, postoje brojne studije koje govore o dobrobiti kafe. Prva dobra osobina je svakako povećanje budnosti. Drugo, postavljaju se razni dokazi o smanjenju raka brojnih organa, kao što je jetra. Podaci govore i da uživaoci ovog napitka imaju manje sklonosti ka depresiji i samoubistvu, kao i da pomaže pri sportskim podvizima. Jedna od najnovijih studija poručuje da kafa smanjuje rizik od smrti za čak 15%. Većina rođenih u zapadnijim civilizacijama potrebnu količinu vitamina i antioksidanasa dobija upravo iz kafe.

Nevolja sa naukom je što se krajnji podaci gotovo nikada ne odnose direktno na pojedinca. Pijenje kafe vas verovatno neće izlečiti od raka, a pitanje je koliko je efikasna u borbi protiv istog kod recimo dugogodišnjih alkoholičara. Podatak da smanjuje rizik od smrti za 15%, može se uzeti u obzir ukoliko posmatramo da je on u početku 100%. Svakako, izvesno je da svako rođeno živo biće, život mora i okončati. Kafa nije eliksir mladosti koji će večno za 15 posto produžavati život jedinke koja sem kafe nema drugih poroka i uz to vodi zdrav život.

Poznajući informacije o kafi, i neočekujući spektakularne ishode, sasvim je u redu koristiti kafu u razne svrhe, pogotovu za postizanje budnosti, kao što većina čini. Svakako, ne treba preterivati. Ukoliko se donese odluka o prestanku, činjenica o pomenutim simptomima vezanim za prestanak ne treba da bude zastrašujuća. Za razliku od ostalih psihoaktivnih supstanci, lečenje od kofeina traje 7-12 dana, nakon čega se mozak vraća u prvobitno stanje.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs