Od malog startapa do multimilijarderske kompanije za 5 godina, bez usporavanja i bez znaka zaustavljanja. Može li iko stati na put Uberu?

Za one koji nisu čuli za ovaj projekat, Uber je kompanija koja je nastala 2009. godine u San Francisku i koja se bavi transportom putnika. Ideja iza ovog projekta je jednostavna: otvorite aplikaciju na telefonu, kliknete na jedno dugme i vozač dođe po vas i vozi vas do odredišta. Uslugu plaćate preko PayPal-a, od čega jedan deo ide vozaču, a jedan deo Uberu. Nakon toga dajete rejting vozaču od 1 do 5, ali i vozač ocenjuje vas. 

Dakle, Uber je osnovan 2009. godine pod imenom UberCab, i iste godine je dobio investiciju od 200,000$, ali Uber kao servis i aplikacija počinje sa radom tek dve godine kasnije, nakon još jedne investicije od 1.25 miliona dolara, a do kraja iste godine prikuplja još 44.5 miliona dolara u investicijama. Te godine je UberCab promenio ime u Uber. 

Kada je krenuo sa radom te 2011. godine, lansiran je samo u San Francisku, ali se svakog meseca širio u jedan novi grad u SAD-u, i u decembru prešao granicu i počeo sa radom u Evropi, u Parizu. Odatle kreće strahovito brza ekspanzija, sa investicijama od nekoliko stotina miliona dolara, da bi u 2014. godini investicije dostigle 1.5 milijardi dolara, a kompanija biva procenjena na 18.2 milijarde. 
Ta ista godina bila je jako kontroverzna jer se tada Uber najviše širio, i nailazio na najveće prepreke u obliku protesta, uglavnom taksista. Najmasovniji protesti su bili u Parizu, gde su taksisti praktično blokirali čitav grad da bi oterali novu konkurenciju. Ali, tokom tih protesta koji su bili dosta medijski propraćeni, broj korisnika Ubera se povećao za 850%! Taksisti su u SAD-u čak i tužili Uber, ali im je sudija jednostavno rekao: „Takmičite se sa Uberom ili „umrite“.“

Rapidnim rastom evaluacija kompanije dostigla je 62.5 milijardi dolara, i jedna je od najbrže rastućih kompanija u modernoj istoriji.

Zašto u naslovu stoji „revolucija“? Sve ovo liči na evoluciju, a ne revoluciju. Pogledajte šta je direktor Ubera nedavno rekao Ilonu Masku, direktoru Tesla Motorsa:

Prodaj mi 500,000 autonomnih automobila 2020. godine.

 

 

Ovo jednostavno menja sve. Tesla već ima svoje prototipove autonomnih automobila, a Ilon Mask je rekao da će na put izaći za 3 godine, mada je promenio to svoje predviđanje. Rekao je da će biti spremni za 2 godine. Ukoliko se Uber prebaci na režim bez vozača, neminovno je da će početi da se uliva i u druge industrije transporta; štaviše, oni se tim već bave, ali nekom lakšom logistikom. Ukoliko se to u potpunosti primeni i na druge sfere transporta, doći će do nezamislivih promena u svim aspektima društva. Naime, malo više od 1% svih Amerikanaca radi u transportu – to je zanimanje broj 1 u SAD-u. Sad zamislite šta se dešava kad 3 miliona ljudi ostane bez posla, a to će se desiti bilo Ubera ili ne. Ova industrija vredi više triliona dolara – samo u SAD-u. Dakle, na globalnoj skali to će imati epske posledice.

Naravno, ne znači da će Uber da pokupi taj ogroman deo kolača, ali on je sigurno najpopularniji i najbrži servis te vrste, a u toj industriji je brzina sve. Možda najveću pretnju Uberu predstavlja njihov najveći investitor – Google. Google već neko vreme testira svoje autonomne automobile na ulicama SAD-a. Prednost koju Google ima jeste to što može da posluje na nuli, odnosno bez profita jer su oni ipak gigant u industriji i ne moraju da se oslanjaju na profit u tom sektoru, dok Uber jednostavno mora. 

Uber i Srbija

Uber posluje u preko 60 zemalja u preko 300 gradova, ali ne i u Srbiji. Nedavno je Ministarstvo saobraćaja dalo saopštenje u kojem se navodi da ne postoji zakonska osnova za dolazak Ubera na srpsko tržište, ali se takođe navodi da su otvoreni za diskusiju. 

Dok Uber pregovara i planira – druga srpska kompanija deluje. Naime, postoji srpski startap koji se zove Car:Go i koji već neko vreme posluje na ulicama Beograda. Ja sam koristio Car:Go i servis radi odlično, i zaista jeste jeftiniji od taksija, i, što je najbitnije, vozači su fantastični.

 

cargosrb

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Danilo Galjak

Autor: Danilo Galjak