Neke države su uspostavile ograničenja turistima. Pod tim ograničenjima misli se prevashodno na zabranu ulaska ukoliko ste ranije posetili državu ili pokrajinu sa kojom je država vaše destinacije u sukobu. Na svu sreću, ovakva ograničenja praktikuje mali broj današnjih država. Pogledajte listu. 

Izrael i arapske zemlje

Arapske zemlje imaju poseban tretman prema osobama koje su posetile Izrael. Ukoliko posedujete izraelski pečat u pasošu, teško da ćete moći da odputujete u Libiju, Siriju, Liban, Iran, Jemen i Sudan. U Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate, Tunis, Maroko i Jordan ipak možete otići. Bojkot ove vrste nije uzajaman, tako da ako ste bili u ovim Arapskim zemljama, nećete imati problema ako odlučite da posetite Izrael. Ipak, ako posedujete iransku ili sirijsku vizu, zadržaće vas dosta dugo na granici. U proseku, zadržavanje traje od 2 do 6 sati, ali će vam posle toga najverovatnije biti dozvoljen ulaz.

Ukrajina i Krim

Konflikt u Ukrajini i dalje traje, iako je počeo još proleće 2014. godine, svrgavanjem predsednika Janukoviča. Verovatno znate da nisu sve oblasti prihvatile novu vlast. Krim, gde je većinsko stanovništvo ruske nacionalnosti „odlučio“ je da se pripoji Ruskoj Federaciji pa je u martu 2014. godine je ova pokrajina postala deo Rusije. Ukrajina ne priznaje rezultate referenduma i smatra da je Krim okupiran. Ako dolazite sa pečatom „Ruskog Krima“ možete imati velikih problema, kao npr. tužbu za krivično delo, a i verovato ćete biti deportovani.

Gruzija, Abhazija i Južna Osetija

Abhazija i Južna Osetija su nekada pripadale Gruziji. Ipak, 2008. godine došlo je do oružanog sukoba između ove države i Rusije. Tada su ove dve pokrajine same proglasile nezavisnost i tako postale države. One danas imaju priznanje tek od oko 10-ak zemalja među kojima je i Rusija. Ako ste ikada posetili Suhum, glavni grad Abhazije ili jezero Rica, nećete moći da uđete na teritoriju Gruzije. Po zakonu „okupiranih teritorija“, ukoliko ste ušli na ove teritorije izbegavajući oficijalne gruzijske carine, čekaju vas posledice. Kada biste se pojavili u Gruziji sa pečatom ovih zemalja, morali bi da platite „kaznu“ u iznosu od 250 američkih dolara. Ukoliko bi se situacija ponova, verovatno će vas uhapsiti.

Azerbejdžan i Nagorno-Karabah

Nagorno-Karabah u kome žive etnički jermeni, Azerbejdžan smatra svojom teritorijom. Devedesetih godina prošlog veka kada je došlo do raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija i Azerbejdžan su vodili rat za ovu teritoriju. Danas je Nagorno-Karabah samoproglašena država, a Azerbejdžan je smatra svojom pokrajinom. U slučaju da ste posetili Nagorno-Karabah i želite da uđete u Azerbejdžan, trebali biste da imate velike probleme na granici. Takođe, ako ste bili u Azerbejdžanu a hoćete da posetite Nagorno-Karabah, očekujte probleme. 

Severni Kipar, Republika Kipar i Grčka

Republika Severnog Kipra (turski deo) je samoproglašena teritorija koja je nastala nakon oružanog sukoba Republike Kipar i Turske 70-ih godina prošlog veka. Priznanje je dobila samo od Turske. Ipak, za većinu zemalja nije potrebna viza za Severni Kipar. Ako u pasošu posedujete pečat ove samoproglašene države, imaćete problema sa ulaskom u legitimni južni deo Kipra, kao i u Grčku.

 

Može se primetiti da su područja u kojima važe ove zabrane i dalje u nekoj vrsti sukoba. Turistima takve destinacije generalno nisu privlačne. Ipak, brojni ljudi što zbog posla, što zbog želje za putovanjem odputuju u neku od ovih zemalja, a najčešće u Izrael (Jerusalim).

 

Aleksandar Simić

Autor: Aleksandar Simić

Šta bih ovde mogao da napišem?