Od osnivanja Zavoda za intelektualnu svojinu proteklo je 95 godina. Ovako dug životni vek obeležava se nizom akcija, kampanja, seminara i manifestacija od kojih je jedna, postavljena kao jedan od najznačajnijih događaja, izložba pod nazivom „Industrijska svojina Srbije u okviru obeležavanja 95 godina zaštite intelektualne svojine“. Postavka se nalazila u Galeriji nauke i tehnike SANU-a.

Ideja vodilja zavoda, što se tiče same izložbe, bila je da se predstavi zaštita intelektualne svojine u našoj zemlji, regionu, pa i svetu. Kako su nauka i tehnika, tema o zaštiti prava stvaralaca globalno aktuelni, sve više i kod nas, nije na odmet pogledati na koji sve način domaći izumitelji i izumiteljke doprinose razvoju čovečanstva.

Bili su izloženi odabrani patenti, brendovi, industrijski dizajn, oznake geografskog porekla, itd. Neizvodljivo je prikazati svu građu koju poseduje Zavod za intelektualnu svojinu jedne zemlje, pogotovu ne na dostupnoj površini Galerije nauke i tehnike SANU-a, ali čini se da je baš ovaj uži izbor pažljivo biran za pravilno predstavljanje umnog bogatstva.

Priča počinje davne 1883. godine kada je Srbija sa još samo 11 zemalja potpisala Parisku konvenciju za zaštitu industrijske svojine, dok danas broj država iznosi čak 176. Nakon osnivanja uprave 1920. godine, 12 meseci kasnije registrovan je i prvi patent koji je, naravno, našao svoje mesto na ovoj izložbi.

Prvi registrovani patent je „Stroj za pečenje rakije“ na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada. U tadašnjem periodu oporavka od ratnih posledica usledile su mnoge promene, a sa njima i promene u industriji. Inovacije iz ovog doba se na izložbi nalaze u obliku dokumenata, uglavnom iz oblasti poljoprivrede i obrade hrane.

Nezaobilazno, izložen je i pirotski ćilim koji je na svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine pridobio veliku pažnju, jer ćilim sa dva lica nigde nije bio zabeležen do tada. Sem ovog, moguće je videti još mnogo oznaka geografskog porekla, obično hrane ili pića (Homoljski med, Futoški kupus), iz raznih krajeva Srbije.

Kroz zavod su tokom vremena prolazila mnoga važna, globalno poznata imena kao što je Milutin Milanković. Ovo je bila prilika za bliže upoznavanje sa njegovim delom, iako je već dosta poznato među srpskim življem. Nikako u njegovoj senci, viđena su i dela Branka Žeželja, Miomira Vukobratovića, Branka Bilena i Danice Grujić. Njihovi patenti predstavljaju doprinos nauci i tehnici prošlog veka i označeni su kao kultni. Mnogi od njih i dan danas uživaju primenu, ili svedoče o kvalitetu, pa je tako zgrada Beogradskog sajma napravljena baš od Žeželjevog prednapregnutog betona.

Bilo je i eksponata iz savremene istorije kod kojih je pored domaćeg ostvarena i zaštita Evropskim patentom, kao što spoljni fiksatori skeleta, stalak za održavanje balansa i orjentacije tela, hidroizolacija starih građevinskih objekata sa masivnim zidovima, multifunkcionalna vakuum pumpa.

Ostali savremeni, takoreći domaći izloženi patenti su: proizvodni program za interaktivno bežično upravljanje osvetljenjem i električnim uređajima unutar doma, antihistamik AEROGAL®, probiotik PROBIOGAL®, sistem za sanaciju klizišta, nov postupak dobijanja blokova kompozitnog biomaterijala za reparaciju koštanog tkiva i granula za primenu u stomatologiji, postupak korišćenja biomaterijala u proceni zagađenosti vazduha, fitopreparati na bazi mineralnog blata i vode Banje Vrnjci sa dodatkom lekovitog bilja, daljinski upravljan mobilni robotizovani solarni elektrogenerator, solarni koncentrator, aparatura za utvrđivanje autentičnosti i geografskog porekla proizvoda, uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode i pića, mikrobiološko đubrivo „Slavol“, brašno dobijeno mlevenjem proklijalih zrna.

IMG_20151116_121439_555edited

Eksponat – Solarni koncentrator

S obzirom da spadaju u intelektualnu svojinu, na izložbi su se u dvodimenzijalnom obliku na zidovima iznad eksponata, obreli žigovi široko prepoznatljivih domaćih proizvoda kao što su Plazma, Capriolo, Fructus, Galenika i mnogi drugi.

U taboru industrijskog dizajna stajale su boca firme Polimark, ranac firme BKG, dizajnovi za svetiljke firme Buck, stone posude i suveniri Nebojše Momčilovića, proizvodi firme Drina plastika i kolekcija elemenata za nakit Aleksandre Mitrović.

Često se pri poseti ovakvih izložbi prelazi preko činjenice da su značaj i primene eksponata ogromni. Svakodnevni život nam ne pruža previše mogućnosti da se zapitamo kako život teče bez keramičke šoljice za kafu, a kamoli bez modernog đubriva ogromnog naziva koje ni ne koristimo. Pojava svakodnevne svesnosti o postojanju svega toga nam nije potrebna ukoliko se ne bavimo nečim sa tim u vezi, ali svakako treba znati da su sve te male ili velike stvari koje koristimo produkt ljudskog uma, fizička predstava finog spoja potrebe i kreativnosti. Mnogi od ovih produkata zvuče prekomplikovano, mnogi naprotiv prosto i u nedostatku znanja o njima mogu zvučati i izgledati zastrašujuće ili nebitno, ali svaki od njih predstavlja po jedan blok piramide znanja, primene, učenja i najvažnije – inovacija.

Ovaj hronološki prikaz razvoja intelektualne svojine Srbije ne prikazuje samo zaštićene umne tvorevine domaćih autora, već se može razumeti kroz sliku čoveka koji kroti planetu, čitavu prirodu i energiju. Svedočenje odigravanja prošlosti, zatim poduhvata sadašnjosti predstavlja i svojevrstan podsticaj za uvođenje i prihvatanje novina. Posetilac ima priliku da prisustvuje razvoju doprinosa pojedinca ili grupe ljudi, očuvanju planete i opšteg napretka, u čemu je i draž ove izložbe.

Izložba je bila otvorena za posetioce od 12-25. novembra.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs